логоFacebook  Twitter  YouTube  eMail

Кожувчанка

 

TVIT741

Гелијан Прохоров: Актуелност исихазма

У Византији XIV века, века "спорова око исихазма", разликујемо три вида, или стадијума историјског развоја, појаве «исихазам» (¹συχασμèς, — од ¹συχ…α — спокој, тиховање): ћелијски, када су монаси-сазерцатељи у ћелијама у савршеном миру, прибирајући ум у срце, практиковали «умно делање»; стадијум теоријске формулације, — када су захваљујући јавним спорењима насталим услед Варлаамове оптужбе исихаста да су јеретици и њихове одбране од стране Григорија Паламе, њихова идеологија и литература постале посед опште друштвене свести; и стадијум «политичког исихазма», — када су, обревши се на власти у византијској цркви, исихасти спроводили своју унутрашњу и спољну политику, па уз остало и у односима са Русијом.

У Византији XIV века, века „спорова око исихазма“, разликујемо три вида, или стадијума историјског развоја, појаве «исихазам» (¹συχασμèς, — од ¹συχ…α — спокој, тиховање): ћелијски, када су монаси-сазерцатељи у ћелијама у савршеном миру, прибирајући ум у срце, практиковали «умно делање»; стадијум теоријске формулације, — када су захваљујући јавним спорењима насталим услед Варлаамове оптужбе исихаста да су јеретици и њихове одбране од стране Григорија Паламе, њихова идеологија и литература постале посед опште друштвене свести; и стадијум «политичког исихазма», — када су, обревши се на власти у византијској цркви, исихасти спроводили своју унутрашњу и спољну политику, па уз остало и у односима са Русијом.

Са сваким од тих стадијума везана је одређена, своја, литература. Са ћелијским — широк круг «ћелијских» дела самих исихаста разних векова која дају поуке о умној борби са страстима. Са стадијумом теоријске формулације — дела Григорија Паламе, Давида Дисипата, Јована Кантакузина, а такође — као темељ њиховог мишљења — Корпус дела Дионисија Ареопагита са тумачењима Максима Исповедника. Са «политичким» стадијумом — повеље, које одражавају политику њихових аутора.

А у чему је актуелност, непролазни значај, свакога од тих стадијума?

«Ћелијска» исихастичка литература не губи и мислим да никада неће изгубити свој значај зато што она представља и «огледало» самосазнања човека, и практичне психолошке поуке, које поучавају о томе, шта су страсти, каквих их има, како се развијају и због чега се и како с њима треба борити. Страсти аутори тих поучника набрајају осам: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, тугу, или безнађе, униније, сујету и гордост .

Проанализиран је у тој литератури и пут развоја тих страсти у човеку. Све почиње од «предлога (подстрека)», какав је «обична помисао или слика нечег што се десило, која изненада улази у срце и јавља се уму. …када каква било мисао падне човеку на ум », — пише Нил Сорски. То се дешава сваком. Но ако даље дође до «обраћања пажње на мисао која нам је нагло пала на ум», «разговор са помишљу која се појавила», може доћи до «пристајања», и даље до «сагласја» — спремности душе да «благонаклоно прихвати наилазећу помисао или слику». И још даље, ако се оно не заустави, ако му се не пружи отпор, доћи ће до «заробљавања» човека од стране помисли, што је предворје «страсти», која у потпуности овладава човеком и која га води у погибао. Тако је Јуда Искариотски, среброљубљем «недуговав», како се то пева о њему у Цркви, од њега и пропао, среброљубље га је најпре довело до издаје Учитеља, а потом и до самоубиства.

Исихастичка литература учи самоконтроли, учи како да се пажљиво посматра оно, што се човеку збива у души, у уму, у срцу, како не би постао жртвом неке страсти која га вуче наниже, него био способан за пут навише, за љубав која га уздиже, — од тренутног ка Вечном. Како пише Григорије Палама, путем победе над страстима « страсни део душе доводимо у најбоље стање, које се зове “љубав”»; и: «ми можемо без икаквог труда доказати свакоме, ко се још није уверио, да постоји умно просвтљење, које се сагледава чистим срцем, и које је у потпуности различито од знања и које представља његов источник». Противник исихаста Варлаам тврдио је пак, да само интелектуални, умни рад на изучавању геометрије, астрономије, философије и т. сл. води човека до богопознања. Палама пак, како видимо, говори о просветљењу, «које је у потпуности различито од знања и које представља његов источник». Монаху-подвижнику понекад буде дано «да се приближи Божјој светлости и буде удостојен надприродног богојављања», да изиђе иза граница онога што је достижно чулима и разумом до Вечног, Доброг, енергичног источника свега временитог. Тако да је исихастсичка литература у целини – руковођа човекових мисли и срца, који му помаже да се подигне чак и са најпогубнијег дна на најспасоноснији врх. У томе је њен непролазни значај. — Не само, мислим, за оне у монаштву него и за све, који се брину о своме духовном здрављу.

И — не само за појединачне људе, него и за њихово друштво у целини, јер не само човек појединац, него и читаво друштво може бити подвргнуто страстима, — таквим, на пример, као страст среброљубља, ( која данас, тако ја сматрам, подрива и саме темеље наше државе). Али се друштво може и духовно уздићи изнад страсти и тада доживљава «пасионарни» стваралачки период, чак и етногенезу.

То се савршено види по историји наше Руси-Русије.

Учињени у Х-ом веку од кнеза Владимира избор вере — хришћанске православне — и крштење племена под његовом влашћу означили су настанак у његовој земљи духовне вертикале која је све уједињавала — оријентације на вишње просторе, на непролазно вечно Царство Небеско. У простору храма, где «нhсть еллинъ, ни iудей, ни обрhзанiе и необрhзанiе, варваръ и скифъ, рабъ и свободь, но всяческая и во всhхъ Христосъ» (Кол. 3:11) баријере између разноплеменика, невидљиви, но чврсти својеврсни бедеми родовско-племенских тврђава, почели су да се круне и нестају. Управо «на вечност орјентисана» култура у оквирима власти једне кнежевске крви стапала је, као у котлу, мноштво родова и племена у руски народ.

Овде се још не може говорити о исихазму — исихастичка литература тада још није била постала масовна, — али се може говорити о масовној победи над страстима родовско-племенских сујета и гордости, које су делиле људе са различитим прецима. Веровати у Христа-Бога и признавати власт рода руских кнезова било је довољно, да се постане «Рус». И, приметимо,та два етногенетичка критеријума остала су у важности код нас све до ХХ-ог века.

Следећи пут је код нас до етногенезе дошло већ при најактивнијем утицају исихазма на нашу културу током XIV-ог и XV-ог века. Огромна количина нових превода исихастичке литературе са грчког, који су начињени у балканским земљама и на Атону, попунила је тада, у периоду од средине XIV-ог до средине XV-ог века, фонд руске литературе,[8] тако да се он тада увећао приближно двапут.У то време десила се у историји Руси-Русије ретка појава — стилска обнова свих уметности које улазе у црквени Слово-центрични ансамбл.Управо тада овде су се појавили такви блистави, снажни и смели људи, као Сергије Радоњешки, Кирил Белозерски, Дионисије Глушицки, Дионисије Суздаљски, Стефан Пермски и многи други, који заједно чине један од највеличанственијих врхова руске светости и културе.

У XVI-ом веку стрелица смера друштвене свести заокренула се у нас, колико се то може судити по тада оствареној вези руске великокнежевске крви са римском императорском и утицају тога на литературу (појава Степене књиге, Лицевског летописног зборника, који је повезивао руску историју са претходном светском) — заокренула се на страну Прошлости, да би се у следећем, XVII-ом, заокренула на супротну страну — ка Будућности, што се пројавило испрва, у време Алексеја Михајловича, у Расколу руске цркве, а у време његовог сина, Петра Првог, у преображају православног царства у империју која није била ограничена једном вероисповешћу. Петербушки период наше историје био је временом незаустављивог нарастања вере у Будућност, која је на крају крајева довела до дужег од полувековног тријумфа у нашој земљи бољшевика-комуниста.

Први етнораспад догодио се у нас у XIII веку после поделе земље између два паганска народа, Татара и Литванаца, други, у XVII-ом в., — услед Раскола, када се огромна количина традиционално верујућих духовно чврстих православних хришћана покренула на све стране света ван из своје земље. Трећи најчудовишнији етно распад у Русији био је изазван бољшевичким превратом 1917 г., грађанским ратом и терором, — успостављањем «светле будућности» у својству државног култа.

Опет је огромна количина традиционално орјентисаних нормалних руских људи била принуђена да напусти своју отаџбину. Болшевици су се трудили да од разних народа који су се нашли под њиховом влашћу створе један нови — «совјетски». У пасошима у рубрици «националност» тада је уписивано «sovetique». Све што је било истински национално проглашавано је «остатком мрачне прошлости». Али «остатком мрачне прошлости», као што знамо, сад су постали и сами бољшевици. И народи су се окренули сваки својој историји, својој прошлости. Интересантно је, да су се сад, први пут за сву нашу многовековну историју, Руси почели да опредељују не по вери и верности, него на дохришћански начин — по крви.

На природан начин почео је сад да расте интерес за прошлост, за историју. Али – само у делу, – може бити, најбољем делу – наших народа. Јер стрелица смера друштвене свести, наше «надсвести», од Будућности је склизнула даље наниже као казаљка на часовнику (има се у виду крст времена, који образују хоризонтала Прошлост-Будућност и вертикала Вечност-Тренутак), крећући се ка Трену- Моменту, области где господаре страсти, и где је врхунски господар новац. Јер, то он чини доступним сва и свакаква уживања и насладе. Резултат тога преокрета сад видимо у нечувеној пљачки земље у крађама у свим замисливим и незамисливим облицима и размерама. Јован Кантакузин је у XIV веку као да говори о нашим профитерима писао: «…ако неко, обманом, може да добије од другога нешто што стоји много новаца, давши мало заузврат, он не сматра, да је то добио као грабљивац, обманом, малтене крађом, него се радује, као да је учинио какво добро дело, и као резултат постепено постаје непријатељ других људи». У нас је то – последица масовног овладавања људима страсти среброљубља – и данас се догађа , изгледа, у најширим размерама. «…по свој прилици, неће бити погрешно, – пише такође Кантакузин,- назвати робовима греха те, који не користе разум за управљање страстима и не усавршавају себе свесно по лику Божијем, но се непромишљено покоравају насладама и другим страстима и падају, као да имају неку неодољиву потребу да стално буду робови наслада. Јер коме дајете себе за слуге у послушање, рекао је један божанствени муж (в. Рим. 6, 16), слуге сте онога кога слушате». И Григорије Палама такође као да пише о нашим савременицима: « Ко … обожење с надом не очекује, тај не може презрети плотске насладе, новац, имање и људску славу…». «Код робова трбуха, по Павлу, њихов чулни бог је — чрево (Флп. 3, 19), а курвари и нечисти и тврдице уводе ново идолопоклонство (Еф. 5,5)…»

Резултат охрабреног глобализацијом среброљубља у нас – је и то, што предузимљиви млад народ, стичући овде образовање, одмах затим запуца из своје земље тамо, где се може добити више пара. Како је много више од милион таквих младих људи напустило Русију, може се говорити о новом етнораспаду који је у нас у току. Да буду Руси – за разлику од старовераца у иностранству – ови људи брзо престају. А у оних који овде остају стопа смртности, као што је познато, надмашује стопу рађања.

Исихасти су у XIV веку користили термин «енергија», преузевши га од Дионисија Ареопагита, – говорећи о «божанској енергији», која се јавила пред очима Петра, Јакова и Јована на Таворској гори у време Преображења Христова и која озари понекад подвижнике који победе страсти . «Ту радост, — пише Григорије Палама, — знају само они који су је искусили, али је друго видљиво и посматрачима са стране: блага нарав, сладосне сузе, љубазна заинтересованост за сабеседнике…» Ако би се ти људи, «љубазно заинтересовани за сабеседнике», умножили и поново постали духовне вође народа, народна енергија и његова «пасионарност», преобразила би се од погибељног робовања страстима у прекрасно стваралаштво у свим његовим облицима, као у XIV- XV веку.

Што се пак тиче «политичког» исихазма, његова је суштина у томе, да Црква не сме да буде подвлашћена никаквим политичким силама са њиховим приземним рачуницама и средствима притиска. На томе су чврсто стајали противници кнежевских рачуница о подели Цркве по политичком принципу, такви какви су били Сергије Радоњежски, Фјодор Симоновски и Дионисије Суздаљски у ХIV-ом веку, староверци у XVII-ом веку, који су се супротстављали грубим диктаторским методама црквене реформе, коју је спроводила московска власт, то исто гледиште изражено је сада, Богу хвала!, у «Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве».

Тако да «исихазм» у свим својим појавним облицима, као што видимо, остаје за нас веома користан и актуелан.

 

Превод са руског – Милена Д. Давидовић и Драгомир М. Давидовић
nspm.rs

 https://www.cudo.rs/%d0%b3%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%85%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2-%d0%b0%d0%ba%d1%82%d1%83%d0%b5%d0%bb%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%b8%d1%81%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%b7%d0%bc/?fbclid=IwAR1ih-pdwwwwlTe1MveGSQahYO5RU80ftGZKzXw3X0XWw_JKIBCAbD4aOoY

 



dobrotoljubie

Поуки од Светите Отци

Видео содржини

dobrotoljubie

Наука и Култура

Септември 25, 2024
Zivko.Grozdanoski3

Интервју со Живко Грозданоски: ДПМ може да дејствува гласно, сложно и независно

Ми се чини дека надворешните предизвици, како на пример отсуството на соработка со некои членови (на Управниот одбор) на ДПМ, некои обиди за саботажа итн. (сè се тоа нешта што веројатно секогаш ќе ги има); па сега слабиот рејтинг на ДПМ меѓу членството и во…
Август 29, 2024
TviTER231

„РАДОСТА НЕ ДОАЃА САМА, ТАА МОЖЕ ДА ЈА ЗАСЕНИ ТАГАТА“ Академик Ќулавкова добитничка на наградата „Браќа Миладиновци“ на СВП

Пред 35 години, август 1989-та, ми беше доделена првата награда за најдобра поетска книга на годината, напишана на македонски јазик, ‘Браќа Миладиновци’. Тоа беше мојата книга ‘Жедби’, со поднаслов ‘Престапни песни’. Во неа, во шест циклуси, опеав неколку…

По премиерата на новиот филм „The Walk“ во Њујорк на двојната кандидатка за Оскар - Тамара Котевска

Ное 14, 2023 Филм, Театар 1870
Tamara.Kotevska
Работејќи од нејзините разговори со Асил и другите деца бегалци, режисерката направи…

„ПОЕЗИЈА ОД МАКЕДОНИЈА“ и „Версвил“

Авг 19, 2023 Литература 2375
TVIT762
Реномираното меѓународно списание за поезија „Версвил“, својот најнов број во целост го…

Беседи

Жарко Ѓорѓиевски: Беседа,13. октомври 2024 година

Жарко Ѓорѓиевски: Беседа,13. октомври 2024 година

Како што постојат места на земјата на кои успева само еден вид растение и нема такви други места на кои истото растение би растело, така и во Црквата Христова постои...

 Aрхим. Георги Капсанис: ВО ЗНАК НА НАШАТА ЉУБОВ

Aрхим. Георги Капсанис: ВО ЗНАК НА НАШАТА ЉУБОВ

Незамисливо е да се биде христијанин без подвиг и крст. Оној што води лесен живот не може да се нарече христијанин. Некои луѓе отсекогаш верувале дека христијанин е оној кој...

Отец Александар Шмеман: Воздвижение на Чесниот Крст

Отец Александар Шмеман: Воздвижение на Чесниот Крст

Тоа бил празникот на христијанското царство, кое се родило под закрилата на Крстот, во денот кога царот Константин го видел Крстот над кој пишувало:: „Со ова ќе победиш…” Тоа е...

Митрополит Софрониј - ПРОПОВЕД ЗА РОЖДЕСТВО НА ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА

Митрополит Софрониј - ПРОПОВЕД ЗА РОЖДЕСТВО НА ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА

Во Ветената земја - Палестина, дадена на израилскиот народ од Бога, во планините на Галилеја се наоѓа градот Назарет. Во тоа време тој бил толку непознат и малку важен, што...

Свети Јован Крстител беше испратен од Бог да ги повика луѓето на покајание

Свети Јован Крстител беше испратен од Бог да ги повика луѓето на покајание

Самиот тој, со својот начин на живот, е олицетворение на покајанието. И нормално, не би ни можел да биде повикан од Бог да проповеда покајание ако целата негова сила не...

БОГОРОДИЦА

БОГОРОДИЦА

„Испитувајќи што му е најпотребно на молитвеникот за да беседи со Бог, по кој пат доаѓа молитвата, Богородица го пронаоѓа свештеното тихување..., оддалеченост од светот, заборав на сè земно и...

Св. Јован Кронштатски - Слово на денот на Успение на Пресвета Богородица

Св. Јован Кронштатски - Слово на денот на Успение на Пресвета Богородица

И колку славно било Нејзиното успение! Со каква светлина сјаело Нејзиното пречисто лице. Колку прекрасно, неописливо, неспоресливо благоухание извирало од нејзиното пречисто, приснодевствено тело, како што пишува св. Дионисиј Ареопагит,...

Свети Лука (Војно - Јасеницки): СЛОВО ЗА УСПЕНИЕТО НА ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА

Свети Лука (Војно - Јасеницки): СЛОВО ЗА УСПЕНИЕТО НА ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА

Многу е важно правилно да разбереме и да ги запомниме зборовите на тропарот на великиот празник на Успението на Пресвета Богородица: „... По Успението не си го оставила светот, Богородице...’’.Нејзината...

Архива: Беседа на Преображението на Господ и Бог и Спасителот наш, Исус Христос – Свети Григориј Палама

Архива: Беседа на Преображението на Господ и Бог и Спасителот наш, Исус Христос – Свети Григориј Палама

А и зошто Господ, пред почетокот на Преображението ги избира најглавните од апостолскиот лик и ги возведува со Себе на гората? Секако, за да им покаже нешто големо и таинствено....

« »

Најново од култура

Православен календар

 

05/11/2024 - вторник

Св.ап.Јаков брат Господов; Игнатиј Цариградски

Правила и одредби на Православната Црква за постот
Православен календар за овој месец - МПЦ

Кожувчанка

Молитви кон Пресвета Богородица за секој ден во седмицата

 Радувај се, Ти Која од ангелот ја прими радоста на добрата вест дека Бог Слово ќе прими тело од Тебе! Радувај се оти го носеше Создателот во Твојата утроба! Радувај се Ти Која го роди Бога во тело, Спасителот на светот! Повеќе...

Тропар

Тропар на св. Христов великомаченик АРЕТА 24 октомври / 6 ноември 2024

Тропар на св. Христов великомаченик АРЕТА 24 октомври / 6 ноември 2024

Блажен си ти Арето, верен слуга на Бога Живиот, кому Спасителот Му подари разум за умудрување на мнозина,  со дела достојни...

Тропар на светиот апостол Јаков брат Господов 23 октомври / 5 ноември 2024

Тропар на светиот апостол Јаков брат Господов 23 октомври / 5 ноември 2024

Како праведен Господов ученик,си го примил Евангелието,како маченик имаш смелост непобедлива,како јерарх се молиш, ти кој си брат Божји.

Тропар на светиот Христов рамноапостолен Епископ Ерополски Аверкиј 22 октомври / 4 ноември 2024

Тропар на светиот Христов рамноапостолен Епископ Ерополски Аверкиј 22 октомври / 4 ноември 2024

Божји угодниче, Аверкие свети милостив, незнаењето човечко го исплака,заблудата кон идолите ја разруши со силата Христова,адот пред тебе глава наведна,

Духовната убавина на Богородица се пројавува и во моментот на Распнувањето на Нејзиниот Син

Тебе, Богородице поборнице – војвотко, ние слугите Твои, откако се избавивме од зло, Ти пееме победни и благодарствени песни. Ти имаш сила непобедна, од секакви опасности ослободи не за да Ти пееме : Радуј се, Невесто Неневесна! Повеќе...

Болестите според светоотечкото учење

Значи, не се надевај на лекарска вештина без благодат и не ја отфрлај своеволно, туку моли Го Бога да ја спознаеш причината за казната, а потоа моли за избавување од немоќта, трпејќи сечење, горење, горчливи лекови и сите лекарски казни Повеќе...

Свети Лука Симтерополски: Архиепископ и хирург

Едноставно е да се претпостави дека професорот – епископ, соединувајќи го во своите раце крстот и скалпелот, ги порази современиците токму со тоа необично соединување на двете разновидни сфери на активност.  Повеќе...

Духовни поуки: „Помоли се за мене“

Со Бога зборувај многу, а со луѓето малку; ако во Божјиот закон се подучуваш - ќе успееш и во едното и во другото. Повеќе...

Живот без стрес

Ако разбереме што се крие зад стресот, ако ја видиме лагата, која што се крие зад него, на крајот ќе увидиме дека не постои причина за да бидеме во стрес.. Повеќе...

Митрополит Струмички Наум - Да пораснеме барем до Стариот Завет

И не само што немаат туку се и очигледна пречка за влез во Царството Небесно, и пречка да се сфати и пренесе неговата идеја и порака. Повеќе...

Епископ Тихон Шевкунов: „НЕСВЕТИ, А СВЕТИ“

Несвети, а свети. Луѓе, кои навидум живееле во нашето секојдневие, се соочувале со проблемите со кои ние се судираме, боледувале од болести од кои ние боледуваме, често осудувани од околината, а сепак, не биле секојдневни. Луѓе, кои не се на иконите, но го предавале животот од иконите во сите нивни дела, зборови, мисли. Луѓе, за кои тишината прозборила дека се свети.  Повеќе...

ГОЛЕМАТА ТАЈНА НА ДИВЕЕВО - Кој ќе доживее, ќе види

Како дополнување на оваа тајна, еве што слушнав од устата на 84-годишната игуманија на манастирот Дивеево, Марија. Бев кај неа во почетокот на 1903 година веднаш по канонизирањето на преподобниот Серафим и заминувањето на царското семејство од Дивеево. Повеќе...

Арх. Калиник Мавролеон: Монологот БОЖЈИ

 

Те гледав кога се разбуди угрово. Чекав да ми кажеш два-три збора, да се заблагодариш за се што ти се случува, да побараш мое мислење за се што треба да правиш денес. Повеќе...

За Моето име

Поуки на грузискиот Старец Гаврил Ургебадзе за последните времиња

 

„Ѓаволот има 666 мрежи. Во времето на антихристот луѓето ќе очекуваат спасение од космосот. Тоа ќе биде и најголемата замка на ѓаволот: човештвот ќе бара помош од вонземјаните, не знаејќи дека тоа се, всушност. – демони.“ Повеќе...

Взбранной Воеводе победительная