Паралели

 Ексклузивно на „Борби за веру“: Разарање СПЦ под видом промене њеног Устава

Појам „ресовјетизација“ се користи пре свега да би се интеграција и све активности везане за Евроазијски савез представили у негативном светлу америчкој јавности. Ако се добро сећам, прва је тај појам искористила бивши државни секретар САД Хилари Клинтон. САД имају јасан интерес за овладавање средњеазијским простором. У доброј мери су и напредовале у том погледу. Америчка војска је данас стационирана у Авганистану, има стратешку сарадњу са Пакистаном, већ је предузимано низ мера како би се санкционисао и контролисао Иран.

То је и геополитички циљ, али је и циљ који се тиче овладавања ресурсима, пре свега енергентима и водом, која ће вероватно бити важан ресурс друге половине XXИ века. У том контексту је сметња и Русија, која у одређеном контексту представља географског непријатеља Сједињених Америчких Држава.

У свом истраживању «Како Америка може да одржи глобалну доминацију» истичете да је један од најефикаснијих начина слабљења Русије дестабилизација Ирана. Које још чиниоце у том смислу можете да поменете?

А Екуменизам! Шта је то? То је измишљотина оне исте исконске Змије ( који је „ђаво и сатана“, Откр. 12,9) која је нашим Прародитељима у рају предложила да постану богови, али не помоћу Бога, него насупрот Бога, а помоћу ђавола. Тако И данашњи екуменисти, желе да остваре јединство хришћана за које се Христос молио у својој првосвештеничкој молитви (пред страдање, види Јн. 17,21) али не на Истину и у Истини него на компромису, лажи, лицемјерју. Не на вјери у све што је Христос открио и људима на спасење оставио у Цркви својој него на релативизацији свега па и саме Цркве. Тај пројекат су изумјели протестанти а прихватили сви остали, нажалост и многи „православни“ пастири (епископи и свештеници) који су са теоријског екуменизма (дијалог са неправославнима) увелико прешли на практични екуменизам изражаван и пројављиван у заједничким молитвама и богослужењима па негдје чак и у заједничком причешћивању (интерцомуннион-у).

+++

То значи да православни са неправославнима не може имати никакве вјерске обреде или молитвене заједнице. Он се не може молити са њима. О томе говоре и многи свети Канони Цркве Православне. Али се може и треба молити за њих. Молити се да их Господ просвети, умудри и упути на пут спасења, на пут повратка и присаједињења Једној Светој Саборној и Апостолкој Цркви изван које и мимо које нема спасења. На ту молитву за „неправославне“ православца покреће и треба да покреће истинска љубав према њима. Јер по светом оцу Јустину Ђелијском само је она љубав права и истинска која ближњем осигурава живот вјечни (спасење).