В. Димитријевић: Свети Јустин благовесник и ми, овакви, данас
У Ћелијама су ме, као студента, примали онако како је отац Јустин,док је
био међу Србима, примао младе – са највећим поштовањем и љубављу.
Прилазили су, мати игуманија и сестре, душама младих по
светојустиновском завету – „на голубијим ногама“. Била је нека зима,
почетком потоње деценијепрошлог века, када сам од игуманије Гликерије
добио на дар књигу аввину„Достојевски о Европи и Слоевнству“, и пешке
кренувши за Ваљево, читао је, док је падао снег. Памтим, како да не
памтим, нежност пахуља које влаже листове са неком старинском,
предратном ћирилицом, а из њих огањ речи, светојустиновских, о Европи и
злу западном, о Великом Инквизитору, о папизму горем од атеизма, јер
проповеда унакаженог Христа, али и о красоти Цркве од Истока, о тајни
Аљоше и старца Зосиме, о свему о чему је млада душа, задивљена истином
православне вере, могла само да се пита.