Manastiri i crkve koji su se nekada nalazili unutar zidova Kremlja i koje su uništili Boljševici se sada ponovo grade. Političarima se nalaže da čitaju hrišćanske filozofe iz 19. i 20. veka.
Serija nedavnih objava potvrđuje Putinova hrišćanska ubeđenja i njegovu viziju Rusije kao suštinski hrišćanske države.
Putin je pozvao na restauraciju Kremljskog istorijskog Čudova („od Čuda“) i Voznesenski (uzdižući) manastira koje su uništili Boljševici. Takođe, obnova još jedne crkve koju su uništili Boljševici je u planu.
Kremlj je i politički i istorijski centar, ne samo Moskve, već cele Rusije. Pozivanjem na restauraciju ovih hrišćanskih zgrada Putin odbacuju Sovjetsko nasleđe zajedno sa njegovom ateističkom ideologijom i antihrišćanstvom, ponovo prihvatajući pravoslavlje kao srce ruske kulture.
„Evo ideje…da se restaurira istorijski izgled mesta sa dva manastira i crkvom, tako što će im se, uz obzir na današnju realnost, dati eksluzivno kulturni karakter“, rekao je Putin.
Ključni element Putinovog pogleda na svet nije samo obaveza prema ruskoj pravoslavnoj crkvi kao instituciji, već njegovo divljenje prema tri ruska hrišćanska filozofa iz 19. i 20. veka – Nikolaju Berđajevu, Vladimiru Solovljovu i Ivanu Iljinu, koje on često citira u svojim govorima.
Ruskim političarima iz regiona je takođe naloženo da pročitaju radove ovih filozofa tokom zimskih praznika 2014. godine.
Ključna poruka ovih filozofa je u mesijskoj ulozi Rusije u svetskoj istoriji i potrebi da se sačuva kroz pravoslavlje i restauraciju njegovih istorijskih granica.
Proučavajući uzroke ruske tragedije 20. veka, Iljin piše:
„Ruska revolucija je odraz religijske krize u kojoj živimo, pokušaj da se ustanovi antihrišćanska javnost i sistem države koji su osmislili Fridrih Niče i ekonomski i politički realizovan Karl Marks. Ovaj antihrišćanski virus se preneo iz Rusije na zapad…
Gubeći vezu sa Bogom i hrišćanskom tradicijom, čovečanstvo postaje moralno slepo i zarobljeno materijalizmom, iracionalizmom i nihilizmom“.
Prema Iljinovom mišljenju, način da se prebrodi globalna moralna kriza je da se ljudi vrate „večnim moralnim vrednostima“, u koje on svrstava „veru, ljubav, slobodu, savest, porodicu, domovinu i naciju“, ali pre svega „veru i ljubav“.
„Da bi Rusija ponovo bila velika, ruski narod mira da veruje u Boga. Ta vera će im ojačati umove i volju. Načiniće ih dovoljno jakim da prevaziđu sebe“.
Iljin je verovao u religiozni dar i talenat ruske duše.
„Ruska istorija se svodi na moral koji pobeđuje sve poteškoće, iskušenja, opasnosti i neprijatelje“, kaže Iljin.
Što se tiče Solovljova i Berđajeva, oni su raspravljali o tome da je istorijska misija Rusije da vodi ka putu ujedinjenja ljudi. Rusija će prevazići sekularizam i ateizam kako bi kreirala ujedinjeni spiritualno kraljevstvo. „Ruski mesijski koncept“, rekao je Berđajev, „uvek je uzdizao Rusiju kao državu koja će pomoći da se reše problemi čovečanstva“.
U svojoj biografiji pod nazivom „Prvo lice“, Putin kaže da prvi red u svakom ruskom zakonu moraju da budu moralne vrednosti i da Rusija mora biti zabrinuta i svojom spiritualnom i svojom geografskom pozicijom.
Da bi se razumela Putiova vizija Rusije, moraju se uzeti u obzir njegovi pogledi na spiritualnost i njegovo učenje o hrišćanskim misliocima Iljinu, Solovljovu i Berđajevu.
(Webtribune.rs)
Извор: http://webtribune.rs/potpuni-zaokret-rusije-putinova-hriscanska-vizija/
Св. великомаченик Мина; Св. маченик Стефан Дечански, крал српски; Св. маченици Виктор и Стефанида; Св. маченик Викентиј ѓакон; Преп. Теодор Студит; 
