Паралели

Прилази ми један дечак и каже:
Свестан сам зла које је у мени, али не умем да гаискореним, да га ишчупам из себе.
Питам га:
- Реци ми, када улазиш у мрачну собу, да ли машеш по њој белим пешкиром да развејеш мрак?
- Не, наравно!
- А шта радиш?
- Отварам капке, разгрћем завесе, отварам прозоре.

Jednog proleća otac sve češće uveče ne bi dolazio kući. Kad bi se sutradan vratio, nikad ni reč nije progovorio o tome gde je bio. Meni to nije smetalo, čak sam se nadao da će jednom možda i ostati tamo gde je otišao. A onda mi je, jedne večeri kad je već dobro popio, rekao da ide kod majke mog druga iz škole, koja je već dugo udovica. Ne može muško doveka samo – rekao mi je. Treba ti žensko u životu – dodao je. I tebi treba – pogledao me je. Ja na to nisam ništa odgovorio.

Да бисмо прво видели како пролазе они "селебритији" којима често завидимо и чије животе желимо да проживимо а да бисмо потом видели како пролазе они на које често заборављамо и које често занемарујемо а којих се сетимо нажалост тек кад нас притисне каква велика невоља и мука. Они који се склањају од свега пролазног и овоземаљског а држе се Бога и његовог пута. Јер ко се узда у људе и у земљу зида на песку, ко се држи Бога уграђује себе у небеса и у вечност.

Тада брат рече: „дај ми двор твој који имаш на небесима". Зачуди се цар, и посумња да може бити двор на небесима. Но када му брат све потанко описа, поверова цар, и одмах изведе Тому из тамнице, и кад чу из уста апостолових речи спасења и живота вечног, крсти се цар и брат његов. И потруди се цар новим милосрдним делима, те и он сазида за себе двор предиван на небесима.

Погледнете го нашето образование, кое е атеистичко и го управуваат демонски центри однадвор.
Целиот наставен материјал го одредуваат овие центри кои се борат против Православието и христијанството, ги учат децата дека радоста доаѓа од телото, од телесните задоволства, од обожавањето на телото и неговите функции.
Свети Козма Етолски рекол : „Немате идеја какво зло ќе дојде од училиштата“, а ние го гледаме исполнувањето на ова пророштво во наше време.

​Život je prekratak da bi jurili nekoga, ko čak ni ne hoda pored nas. Nije potrebno da jurite nekog, kad već zna gdje ste, gdje živite i zna vaše tajne.
​Ono što je sigurno je da postoje ljudi kojima nije stalo. Međutim, nama je stalo itekako. U ovim slučajevima, teško je shvatiti situaciju, interesovanje za druge ne govori jezikom sebičnosti.

Ako neko kaže da vas voli, mnogo vas voli! - zapamtite da postoje dvije vrste ljubavi. Potpuno različite vrste. Obe su iskrene. Obe su jake. Samo što je ljubav potpuno drugačija. Jedna ljubav će vam doneti sreću a druga će vas uništiti.
Postoji stara priča o ljubavi i štuki. Jedna štuka je vjerovala u ljubav. Bila je veoma romantična. A onda ju je jednog dana uhvatio ribar, dogodila joj se takva nesreća. Ali štuka je imala nadu:

Naravno da još uvijek ima jako puno ljudi koje zanima  samo   obitelj  Kardashian, ali jedan veliki dio populacije se ipak probudio.
Trenutno se odvija rat između nadređene elite i onih koji nas žele osloboditi. Duhovni napredak se već odvija.

Reakcija na vest da je dobio Nobelovu nagradu. Ivo Andrić je 1961. u Stokholmu primio Nobelovu nagradu uz zvuke „Marša na Drinu". Pisac je staru, predratnu ploču poneo sa sobom u Švedsku i insistirao da mu nagrada, koju je dobio za sva svoja dela u kojima je uspeo da prenese smisao, život i duh prostora koji su tema njegovih dela, bude uručena uz ovu pesmu.

Janusz Korczak umro je sa 200 djece u plinskoj komori, držali su ga za ruke do kraja. Bio je liječnik i vojnik, ali ponajviše pedagog. Cijeli život posvetio je djeci. Nije ih napustio ni kada su došli najteži trenuci. S njima je otišao u smrt, iako su ga nacisti neposredno prije ulaska u vagone prepoznali i ponudili mu poštedu pod uvjetom da napusti djecu, a on je to odbio. Ova herojska gesta imala je veliki utjecaj i na mnoge naciste.

Danas 70 godina puni Sting. Gordon Metju Tomas Samner poznatiji kao Sting rođen je u radničkoj porodici, otac mu je bio dostavljač mleka, a majka frizerka. U mladosti se Sting bavio svakakvim poslovima. Bio je kondukter u autobusu, radnik na gradilištu i poreski inspektor. Završio je koledž i postao učitelj, pa je dve godine radio u osnovnoj školi. Uveče i vikendima svirao je u lokalnim pabovima sa džez bendovima. Na

Od jednog pakovanja jaja živela je naša petočlana porodica sedam dana u nedelji. Ranije, kada je reč stečaj postajala kapitalan pojam, a državno vlasništvo prelazilo u privatno, to pakovanje potrošio bih za manje od sat vremena, gađajući zgradu u kojoj sam zarađivao za hleb. Ali i pre nego što je nastupila tranzicija bogati proteinski obroci kojima smo mi, oštećeni radnici, častili fabričku fasadu pretvorili su se u rafale.

TEKST NA EDEN AMERIKANSKI NOVINAR :
"Ima na balkanot edna zemja,koja se granici sama so sebe. Kade ziveat najubavi zeni,a natalitetot opagja.Kade nevrabotenite najmnogu rabotat, kade na najplodnata zemja ziveat lugje koi gladuvaat. Kade vozovite kasnat spored vozniot red. Kade site igraat fudbal,a pobeduvaat vo vaterpolo,kosarka,rakomet ili odbojka. Kade site brzaat na rabota a nikoj ne stignuva na vreme.

"Године 1910. , 4. јула, родило се најмлађе дете у породици, девојчица Тарсија. Родитељи су били побожни и богобојажљиви хришћани.
Тарсија је била јако лепа и драга девојка. Изузетно је учила у школи. Као најмлађу у породици сви су је веома волели. Девојчица је знала да свира на разним музичким инструментима и била је јако надарена. Али Велики Бог је имао други промисао. О томе је сама говорила: "У четрнаестој години..

Dao je Lenočki lutku i rekao joj veoma ozbiljno: ′′ Ti, Lenočka, dobro brini o ovoj lutki. Nauči je da jede. Sada si joj majka. I čuvaj je dobro. Pogledaj je Lenočka ona je tako bolesna i gladna. Ona čak i ne plače!". Lenočka јe uzela lutku. Počela je da je ljulja i da joj tepa. Lutku je za ručak hranila kašom, šapućući joj nešto laskavo. A i Lenočka je počela jesti. Lenočka je živnula. Jer ne smije umrijeti: mora se pobrinuti za lutku.