фб Lav Nikolajevič Tolstoj
Иља Јефимович Рјепин (1844-1930): -- "Колико год овај великан покрива своје тело оскудном одећом, у њему се види Зевс, од којег се затресе и сам Олимп, чим се мало намршти".
Иља Рјепин и гроф Лав Толстој су се упознали у октобру, 1880. године, у Москви, и већ при првом сусрету између њих, између већ две угледне величине, ствара се обострана симпатија. Њихово познанство трајаће дугих тридесет година, све до смрти писца...
Свакодневни сусрети у Москви, дописивања, чести одласци сликара у Јасну Пољану и бесконачни разговори о уметности, за сликара су били толико делотворни, да je велики број његових радова ушао у антологију најбољих портрета Толстоја (требало је напоменути да су многи уметници сликали писца).
Али њихова размишљања и убеђења у вези уметности су у многоме била различита. У својим успоменама Рјепин се присећа да је Толстој у својој теорији о застарелим шаблонима живота био толико упоран и доследан, да су расправе око тога, коју су се понекад претварале у свађу, доводиле њега до главобоља и бесанице. Према Рјепину, као сликару, Толстој је био двосмислен -- неке његове радове је радо прихватао, неке критиковао, за неке давао само савете, које Рјепин никада није ни прихватио, као што je у случају познатих слика "Козаци Запорожја пишу писмо турском султану" и "Ускршња литија у Курској губернији" -- писац је сматрао да су теме сувише "извикане" и не нуде ништа ново...
Живот Лава Толстоја, изузетно необичан, у вечитој и мученичкој потрази за одговором на питање "шта радити?", Иља Рјепин је покушавао да пренесе на своја платна. На познатом платну сликара "Л. Н. Толстој на њиви" je приказана, не само једна од епизода из живота аутора великог романа "Рат и Мир", већ, пре свега, завршна фаза у "преломном моменту" његовог погледа на свет, као победа духовности над приземним страстима...
Лав Николајевич Толстој са породицом
"Јасна пољана". 1899.година
За великог руског писца Лава Николајевича Толстоја породица је била највећа животна вредност. У „Ани Карењиној” породица је представљена готово као светиња, а јунакиња романа „Рат и мир”, Наташа Ростова, у почетку лакомислена и заљубљива девојка, праву срећу проналази у деци и породици. Породици је посвећена и Толстојева аутобиографска трилогија „Детињство. Дечаштво. Младост”.
Лав Толстој је имао тринаесторо деце. Четворо је умрло у најранијим годинама. Док је Толстој био жив, цела породица му је помагала и живела за његово стваралаштво. Његова жена Софија Андрејевна је неколико пута руком преписала „Рат и мир”. Средња Толстојева ћерка Марија и најмлађа Александра су биле његове помоћнице и особе од поверења, а најстарија ћерка Татјана је 1917.године постала први кустос музеја „Јасна пољана”.
