Како је грчки певач Никос Куркулис исцељен од рака панкреаса на моштима Свете Ане, мајке Пресвете Богородице.
Никос Куркулис је у Грчкој међу најпознатијим и најпопуларнијим музичарима. Дана 6. децембра 2006. је на грчкој ТВ АНТ1 у телевизијском програму говорио о својој болести, из 2002. године.
Никос је имао дијагнозу рака панкреаса. Након неколико тестова, ова дијагноза је потврђена. Његова мајка му је говорила да не брине, да ће све бити добро.
Током Великог поста завршио je програм у центру где jе радио и појављивао се, свим својим пријатељима и сарадницима открио је болест и, поделивши дарове, обзнанио своје последње жеље, јер његов рак је брзо напредовао. Планирао је да отпутује у Америку како би нашао доктора специјалисту који би му помогао да се излечи. Пријатељи и његова родбина саветовали су га је да ходочасти на Свету Гору. Никос је већ имао одавно ватрену жељу да посети Свету Гору, али пре пута отишао је код доктора на контролу да изврши још један тест очекујући бар мало позитивније резултате. Не добивши очекиван одговор, запутио се са неколицином пријатеља на Свету Гору.
Из Уранополиса су се укрцали на брод који је превозио путнике до Дафнија (светогорске луке), будући да је била Страсна седмица, брод је био препун ходочасника који су ишли да се поклоне светињама Свете Горе. Поред много заузетих седишта његови пријатељи су уочили једно слободно седиште и саветовали га да седне, на шта је он и пристао. Човек крај кога је сео запита га:
-Ти си Никос Куркулис?
Изненађено погледавши тог човека одговори:
-Да, ја сам Никос.
Човек му одговори:
-Ја тебе не познајем и не живим овде у Грчкој него живим далеко у Америци, моја ћерка слуша и воли твоју музику и на тај начин те познајем. Да ли можемо да се сликамо заједно?
Ћерки за љубав, обрадоваће се.
-Наравно, одговори Никос.
Након снимка фотофрафије уследио је разговор између њих. Никос започе причу да би волео да отпутује за Америку, али не као туриста, него да пронађе доктора (рекавши име доктора) који би му помогао да се излечи од болести рака. Настало је изненађење.
Како је само тај човек био запањен, да је управо он тај доктор кога је Никос поменуо, и штавише, лекар је изненађен у чуду седео поред њега. До краја путовања на броду следио је дуг разговор, који је на крају завршио разменом визит картице.
Стигли су у скит Свете Ане на бденије Великог Петка. У једном тренутку старешина Скита по имену о. Сила пришао је Никосу и рекао:
-Пођи са мном, сада када је велика група људи изашла из Цркве, сада можеш да целиваш појас Свете Ане.
Он није познаво о. Силу, али је пошао за њим. Када су стигли до места где се налази свети појас, Никос је клекао и молио се. Након минут-два клечања почео је да осећа велики притисак и пао је на под. Тихо се онесвестио и био ван себе око двадесетак минута. Када се опоравио почео је да плаче због благодати коју је осетио. Провео је сат времена плачући и касније отишао у собу где се одмарао наредни дан.
Након Васкрса, вративши се у град посетио је доктора, где га је чекало још једно изненађење. Доктор му је рекао да у снимљеним тестовима нема ни трага од рака. Није било никаквих назнака да је икада и имао рак.
Треба напоменути да током целог периода, од почетка откако је дијагноза рака установљена, он никада није узимао ни лекове, нити је узимао хемотерапију ради свог опоравка.
(У скиту Свете Ане се чува њено стопало и чудотворна икона, као и појас којим се она обавијала док је носила у себи Дјеву Марију. Постоји вековима стар обичај код жена које не могу да затрудне, монаси им шаљу врпцу над којом се читају молитве за пород над моштима и појасом Свете Ане. На овај начин многи су после дуго година добили децу.)
(На фотографијама: Скит Свете Ане на Светој Гори и чудотворна икона Свете Ане са Пресветом Маријом, потоњом Богородицом, испред које се чувају мошти Свете Ане, матере Пречисте Мајке Божије.)
Друго:
