ХРИСТОС ОД НАС ОЧЕКУJЕ ВЕРУ
Блажена старица Макрина Васопулу, игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског)
Сама старица је причала сестрама о овом свом духовном искуству: „Улазили смо у храм после васкршње литије, и тек што сам се поклонила пред иконом, одједном сам осетила као да је свето Васкрсење ушло у моје срце и испунило га. Слушала сам унутар себе васкршње Јеванђеље, мада га свештеник још није читао, и губила свест. Нисам схватала шта се са мном збива. Када сам се освестила, то јеванђелско слово стајало је у мојим ушима, пребивало у мом срцу. Осетила сам такву ситост, као да сам јела јаја, сир, месо из читавог света. Не знам колико сам времена била у несвести. Те речи запечатиле су се у мојој души. Слушала сам тај предивни глас читаве васкршње службе и те јеванђелске речи давале су ми ситост. И онда ми је дошла помисао: ‘Дакле, изгледа, овакву ситост осећају оци у пустињи који ништа не једу’.
Иако сам за Страсну седмицу била исцрпљена од поста и уздржања, ипак сам осетила херкуловску снагу у себи. А када ми је духовник казао: ‘Христос воскресе!’, у души сам осетила још веће духовно богатство. Када сам се причестила, то засићење је достигло своју границу. Кренула сам кући. Нити ми се јело нити пило. Сестра од стрица ме је позвала на ручак... Али како да јој кажем да сам ‘јела’? Пошла сам, али ниједне кашике нисам могла окусити... Право је речено у Јеванђељу да не живи човек само од хране, него и од благодати Божје. Говорим вам да сам, у славу Христову, осјетила благодат Његову ради поднете глади, патња и невоља. Бог ми је дао да схватим чему води овдашња немаштина, и какво добро човеку доносе молитва и уздржање!“
Из књиге РЕЧИ СРЦА
фб Свети Јован Дамаскин
