МОНАХ НИКОН_НОВОСКИТСКИ
Губимо или налазимо – Невероватне приче монаха Никона из Новог скита Свете Горе
Део 1.
Монах Никон је игуман (геронда) келије Светог Спиридона, придруженој Новом скиту Свете Горе Атонске, и ученик старца Јефрема Аризонског.
Празна кашичица за Причешће
Након вечере у трпезарији, монахиње манастира у „грчкој“ Македонији скупљале су прљаво посуђе на послужавнике и односиле их у кухињу. Одједном се из кухиње зачуо јак звук падајућег посуђа. У то време игуманија је разговарала са неким; чувши буку, отишла је у кухињу и видела послужавник на поду. На поду су биле и кашике, виљушке, поломљени тањири и чаше, и једна монахиња их је скупљала.
„Јеси ли ти испустила послужавник са посуђем?“
„Благословите, Мати!“, одговорила је монахиња.
„Покупи све, а сутра се нећеш причестити!“
Била је субота.
„Сутра се нећеш причестити! И направићеш 500 поклона!“
„Благословите, Мати!“
Монахиња није ништа рекла. Следећег јутра сви су се причестили, док је монахиња стајала позади и плакала. Пролазећи поред монахиње, игуманија је видела како јој сузе теку из очију, али лице јој је блистало од радости и изгледала је три пута срећније од осталих сестара које су се причестиле. Игуманија се зачуди и упита је:
„Зашто плачеш?“
Монахиња одговори:
„Када су сестре примале Свете Дарове, једна од њих је пришла путиру; али светла кугла је изашла из кашичице за Причешће, ушла ми у уста и испунила ме радошћу, срећом и миром, и сузе су почеле да теку из мојих очију.“
Игуманија је упита:
„Која се од сестара причешћивала у том тренутку?“
Али, монахиња је оклевала. Игуманија се питала зашто тако споро одговара.
„Та сестра се причешћивала“, рекла је.
Игуманија је позвала монахињу која се управо причестила и која је била узнемирена. Игуманија је упита:
„Шта је било? Зашто си узнемирена?“
Сестра је љутито одговорила:
„Свештеник ме је причестио празном кашичицом! У њој није било ничега!“
Игуманија је схватила да се нешто догодило.
„А шта се десило синоћ?“, питала је уплакану монахињу.
Монахиња је ћутала.
„Благословите, Мати!“, било је све што је рекла.
„Реци ми шта се синоћ догодило.“
Напокон је открила:
„Синоћ ми је сестра пришла у кухињи, случајно ме гурнула, и ја сам испустила послужавник са посуђем.“
Тако нешто губимо, нешто проналазимо, учимо шта је Свето Причешће, и учимо да видимо своје страсти.
Када смо у мрачној соби, у њој видимо мало ствари. Када се врата почну отварати и уђе Божја благодат, почињемо да видимо више ствари у соби: ормар, столице итд. Што више светлости улази у собу, то више ситних ствари видимо; а када су врата широм отворена, видимо чак и прашину у соби.
Тако су Свети постали свети. Свети Григорије Палама непрестано се молио: „Господе, просветли моју таму!“
То су Свети за које знамо.
