Кажу да Ти се вечерас треба обратити.
Ја, искрено, не бих могла да замислим вече без разговора са Тобом.
Кажу још да се Ти вечерас јављаш, да си нам ближи и да нас јасније чујеш. А ја знам да нас Ти непрестано слушаш, јер мој позив Теби никада није прошао без Твог одзива.
Знаш и сам да никада нисам била добра у замишљању жеља.
Најпре јер сам неодлучна, те не знам коју бих пре и којом бих лакше обухватила све људе до којих ми је стало.
А друго, знаш и од колико лоших жеља си ме сачувао.
Зато, не желим да тражим ништа од Тебе.
Ти знаш шта је сваком од нас потребно.
Желим да Ти захвалим на Твојој близини када Те нисам желела уз себе.
На Твојој бризи када се ни о Теби ни о себи нисам ваљано старала.
Хвала Ти за сваки пут када си ме сачувао од невоље моје непромишљене воље.
Хвала Ти за сваку неузвраћену љубав коју си ми својом надоместио.
Хвала Ти за испружену руку која ме је увек чекала.
Хвала Ти за сваки пут када си био уз мене и када ја нисам била при себи.
И опрости.
За сваки грех којим сам Те постидела и ранила.
Знам да ћеш ме и сутра чекати у свом дому - храму.
Доћи ћу. Да Ти се јавим.
Да Ти покажем захвалност али и то колико Те волим.
Јер Ти то мени безусловно и неуморно показујеш.
💛
Богородичин венац
Православни Живот
