По дефиницији, молитва је облик обраћања Богу, уз успостављање односа са Богом или каквим божанством, односно богињи, богу или боговима. Православци и католици се обично моле и свецима, Марији и анђелима чуварима.
Недавно су руски научници са Петерсбуршког универзитета материјално доказали да су чудесна излечења повезана с духовношћу истинита, те су открили многе телесне и душевне промене које човек може да доживи у тренутку молитве или верског обреда.
Научници су доказали да верник удубљен у молитву потпуно искључује мождану кору, а то означава потпуну сигурност и одсуство стреса.
Молитва лек против негативног размишљања
Професор Слезин успео је измерити моћ молитве те је установио да монах који моли потпуно искључује мождану кору што је забележено још једино код деце до три месеца која су сигурна у близини своје мајке. Како људи расту, осећај сигурности се све више смањује, а повећава се мождана активност. Активност се смањује једино током дубоког сна и молитве, а то добро утиче на људе.
„Молитва је снажан лек те не само да регулише све процесе у људском организму, него и обнавља уништену структуру свести“, тврди Валери Слезин, директор Лабораторије за неуропсихофизиологију на Институту за истраживање и развој психонеурологије у Ст Петерсбургу.
Већина болести узрокована је тако негативним ситуацијама и умно потенцираним проблемима који се током молитве повлаче или чак потпуно нестају. Научници су доказали да се након мисе и других верских обреда нормализује крвни притисак и друге вредности измерене у крви.
Наводно је доказано и да звук звона убија вирусе, а света вода мења своја својства излечења зависно о степену веровања верника што је заправо само додатак на теорију о „памћењу воде“.
Извор:
Св. великомаченик Мина; Св. маченик Стефан Дечански, крал српски; Св. маченици Виктор и Стефанида; Св. маченик Викентиј ѓакон; Преп. Теодор Студит; 
