Амфилохије пише, Иринеј демантује
Браћо и сестре, ових дана јавност је била је поново суочена са сукобима унутар екуменистичког лобија у СПЦ. Владике Иринеј и Амфилохије, који дрмају СПЦ-ом од времена када су као млади "Јустиновци" издали свога духовног оца, добили пасоше,
и отишли да студирају од Грчке до Ватикана, и од када су постали медијски експонирани као професори истог оног Богословског факултета са којег је протеран и у кућном притвору држан св.Јустин Ћелијски; имали су међусобни ривалитет који је био прикривен заједничким обрачуном са старим "германовским кадром" и антиекуменистичким крилом које је предводио једини истински монах међу њима - владика Артемије.
Прве пукотине између њих двојице, пред очима јавности, десиле су се на освећењу храма у Ловћенцу у Бачкој, када је због митрополитовог начина служења, Иринеј бачки гласно негодовао пред својим свештеницима: "како се руши Бачки типик". Нико се није усудио да пита, а који је то "Бачки типик" знајући да је бачки Епископ јавно рекао да "семафори не важе када је саобраћајац на раскрсници", дајући свима до знања да је типик у Бачкој - Он сам.
Пре три године, јавност је била збуњена када је Синод послао писмо Скупштини које су прочитали посланици СРС-а, у којем се оштро осуђује Предлог статута Војводине као противуставан и са федералним елементима. Тада, док је за време болесног и од јавности изолованог патријарха Павла, као заменик, Црквом ведрио и облачио митрополит Амфилохије, било је јасно ко је писмо писао.
У то време, владика Иринеј био је веома близак Демократској странци, која је била на почетку свог евроеуфоричног мандата.
Славе ДС-а су се славиле у Ковиљу и у љубави није било краја.
На писмо Синода о статуту, Иринеј бачки је реаговао бурно, тврдећи да је писмо "чист фалсификат, које је кривично дело".
Иако је писмо било постављено на званичан интернет сајт СПЦ 6. фебруара 2009. у 11.33 часова под насловом „Српска православна црква забринута у вези са Предлогом статута АП Војводине”, Иринеја бачког нико није питао како је фалсификат могао тамо да заврши.
Уредници листа и сајта Патријаршије, тада су били кадрови митрополита Амфилохија.
Шта се у међувремену догодило?
Патријарх се упокојио, владика Иринеј је преузео све функције у Цркви, ДС је изгубила власт, Бачки је опет прелетео, статут Војводине је оспорен од Уставног суда, а новинаре и уреднике званичног сајта Патријаршије (од којих су неки у Старешинству Двери), Иринеј бачки је све посмењивао.
Треба додати, да је у време "замењивања патријарха" када је митрополит Амфилохије столовао у Београду, рукоположено много његових кадрова, и између осталих и Угрин Поповић, поп ексцентрик, који је основао "Духовну аристократију". Када је Иринеј бачки постао неформални патријарх, и када је поставио свог Андреја Ћилерџића, да буде онај ко ће формалном патријахру Иринеју говорити шта да ради, десио се инцидент. Наиме, Андреј као нови владика је уводио иринејев ред по Београду, па је Угрина Поповића због конзумирања дроге послао на лечење у "Земљу Живих" тзв.рехебилитациони центар за овиснике од дроге у епархији Бачкој.
«Епископ Иринеј за писмо председници парламента каже да је фалсификат, митрополит Амфилохије да стоји иза сваке речи, а владици нишком Иринеју није позната његова садржина»
Ово је цитат из листа "Политика" од пре три године, али који се као "дежа ву", поновио и пре неколико дана.
Када је "Блиц" објавио текст са насловом «SPC uputila Dačiću i Nikoliću politički memorandum u osam tačaka „ они који су познавали унутарсинодске прилике, знали су да ово није саопштење Синода, које је могао да потпише нови љубимац власти и неформални патријарх, владика бачки Иринеј.
На екуменистичком интернет форуму "Поуке-жру", тамошњи члан Жељко Ињац поставио је тему са насловом „Блиц измишља сукоб државе и Цркве“, што је у суштини тачно, јер од времена Милошевића, Станишића, Кертеза, Ђинђића итд. где је као сенка иза блаженопочившег патријарха Павла ишао бачки Иринеј, никада није било сукоба Цркве са властима – овима или онима.
Интересантни су коментари тамошњих форумских богослова, који нису видели ништа чудно у овоме, нити су сабрали два и два и схватили да се ради о сукобу Амфилохија и Иринеја. Тамо се више баве антицрквеношћу таблоида, који одједном мрзе Цркву и пласирају неистине, а који су били веома корисни када су их исти снабдевали лажним информацијама за време медијског линча владике Артемије и његовог монаштва.
При формирању нове владе Иринеј бачки је опет лукаво осетио медијску климу у којој је народу доста „клерикализације“, „попова-лопова“, "владика са министарским лимузинама“, и подржавајући одлуку владе СПС-СНС да се укине Министарство вера, дрско одговарио Амфилохију који се томе противио „да не треба да се бави министарством државе у којој не живи пошто у матичној Црној Гори не може „ни да сања“ о демократском моделу у решењу државно-црквене проблематике, сугеришући да је разлог за укидање овог министарства штедња и рационализација државне управе".
Тиме је показао превртљивост човека, који може да подржи Статут додворавајући се властима, осуди Статут када то буде политички коректно, и можда опет сутра затражи формирање Министарства вера, када се створи политичка клима за то.
Када се поново деси овакав циркус саопштења у којима владика Амфилохије тврди да је то став Синода, владика Иринеј да писмо није аутентично, а формални патријарх Иринеј у први моменат «није одавле», а чим му неформални да сугестије, каже: «Не знам ни ко би могао бити аутор писма, ни ко је то наводно као став Цркве у име Цркве проследио медијима», тада је и нецрквеном посматрачу јасно да ову екипу на окупу држи само моћ, власт и новац.
Да је време привременог савезништва између двојице претендената на екуменистичко кормило прошло, показују и дешавања са покретом Двери.
Ових дана када су саопштења о ставу Цркве о граничним прелазима, пљуштала на све стране, покрет Двери се огласио са захтевом за одржавањем ванредног Сабора СПЦ.
Иако екуменистички јастребови оптужују Бошка Обрадовића да је близак Влади Димитријевићу, неспорни је утицај на «Двери» владике Амфилохија преко бивших уредника листа «Православље», а који се високо котирају у Стерешинству покрета Двери.
Владика бачки Иринеј је то знао, па је његов утицај на раскол у повереништву Двери у Новом Саду био пресудан. Формирање покрета «Трећа Србија» од бивших одборника Двери у Скупштини града Новог Сада, несумњиво има печат владике Иринеја.
Када су бирани нови епископи, екуменистичка и новотарска идеолгија није била једини услов. Таквих кандидата, на жалост, има на претек. Најбитније су биле препоруке, па се из уста најлибералнијих екуменистичких идеолгога могло чути, да су владике Иринеј и Амфилохије направили списак кандидата за епископе, за наредних 20 година и да остали епископи не могу предложити ни секретара.
Да ли су ово искрени ставови митрополита Амфилохија који се преко утицаја на Војислава Коштуницу бори за опстанак косовских Срба, државе и народа, или је ово само прикупљање патриотских поена?
Одговор се сам намеће, пошто су његови кадрови Теодосије и Сава Јањић пред камерама поносно и славодобитно узели документе терористичке државе Косово.
Митрополит као «Борац за Српство» у време судбоносних избора у Црној Гори, у којој су Срби грађани другог реда, «мисионари» по Латинској Америци, а његов Ректор цетињске богословије Гојко Перовић ограђује се од дела изјава патријарха српског Иринеја којима он оспорава постојање црногорског народа и карактерише их као Србе.
Хоће ли се ова екуменистичка папазјанија завршити цепањем СПЦ на митрополије, где би Иринеј бачки и формално постао патријарх, а Амфилохије добио Белу Пану аутокефалне Митрополије Црногорско-приморске, показаће време и нови Устав СПЦ који пишу обојица, вероватно исто овако бурно као што се препуцавају преко измрцвареног тела српског народа и Цркве.
Извор: „ЦАРСКИ ПУТ“
