АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛ
Блуд и борба против блуда
Овде бих желео да испричам нешто о једној од најљућих страсти, која је нарочито тешка, која непрестано устаје против човека. Блуд је својеврсни концентрат свих порочних наслада. Борба против блудне похоте најтежа и најсуровија је, и хришћанин је води до саме смрти.
Свети Оци кажу: „Не веруј свом телу док не легне у сандук и док сандук не закују ексерима.” Природна жеља, природна тежња према другом полу генетски је уграђена у сваког човека. Борба против греха блуда, како кажу Свети Оци, јесте борба против непријатеља који седи у нама.
Како се обично развија ова страст? За њен развој потребна је одређена представа или слика. И зато она најчешће почиње од слике. Прва етапа је када се нечиста слика појављује у човековом уму или на биоскопском или телевизијском екрану. Међутим, то још није грех. То је само повод за грех, предлог, искушење, ђавоља удица, коју нам он баца. Човек поставља замку да би уништио неку штетну животињу, рецимо, пацова. Пацов се хвата у њу и умире. Али исто тако и нама ђаво баца удицу, саблажњиву слику, убацујући је у нашу свест.
Међутим, ми изнутра можемо да одбацимо ову слику, да искључимо из ње своју вољу. И тада ће нам она остати спољашња и страна. Она постаје наша само у случају да почињемо да осећамо симпатију према њој и жељу да је задржимо у својој свести. Уколико човек одбаци страсну помисао или слику у самом почетку, он ће из ове духовне борбе изаћи као победник.
Свети Оци су разрадили учење о трезвености и контроли свога срца. Ова контрола се врши посредством непрестане молитве у чијој светлости човек види клицу помисли или слике, још у самом зачетку. Ако човек нема молитву, он не може да забележи прву етапу зачињања помисли (кроз слику), бележи само касније етапе, када унутрашњим напором воље већ почиње да задржава ову помисао (тј. виђену слику) у својој свести, да је гледа, да се одушевљава и наслађује њоме.
Зато су Свети Оци заповедали да у свом срцу имамо непрестану кратку молитву, Молитву Исусову, која човеку осветљава дубине његовог срца. За непрестану молитву човек по свом избору може да изабере неке речи из псалма, кратку молитву: „Господе, помилуј!” или, пак, молитву: „Боже, буди милостив мени грешном!” Међутим, Исусова молитва је знатно дубља. Она је заиста свеобухватна. Како кажу Свети Оци, она је „Јеванђеље, сажето у осам речи.”
Да, тренутак зачетка помисли (преко виђене слике) најбоље је време за борбу против ње, за њено уништење. Помисао личи на биљку: лако ју је ишчупати из земље када је тек пустила изданак, а када се укорени и када је корење дубоко урасло у земљу, потребни су већи напори; ако се овај изданак претворио у дрво, готово га је немогуће ишчупати и човек више не може да се бори с грехом сопственим снагама. Он мора да прибегне помоћи других, помоћи својих наставника.
Дакле, најбољи начин за борбу против сладострасне помисли јесте одбацивање такве помисли на самом почетку, у првој етапи – етапи предлога (подстрекавања). Међутим, хришћанин треба да се бори против греха и на следећим етапама. Чак и ако у тој борби буде оклевања и грешака, треба наставити борбу и молити Бога за опроштај почињеног мисленог греха. У борби против страсне помисли треба користити природне снаге људског гнева, односно, треба се гневити на ђавола, греховну помисао и сам грех. Гнев је (ако га правилно употребљава) човеку дат као оружје, као мач против непријатеља. Овај мач ми, нажалост, погрешно употребљавамо против себе самих и наших ближњих.
Међутим, и гнев може бити користан, тј. праведан гнев уколико научимо да се гневимо на демона и на грех који се рађа у нашем срцу. Гнев има моћ да уништава. Ако га усмеримо на свог брата, у извесном смислу постајемо убице. Уколико се пак гневимо на грех, гнев га уништава и очишћује нашу душу. Дакле, човек треба да научи да се гневи на нечисте помисли.
Свети Оци уче: „Када пред тобом буде нечиста помисао, прво се разгневи на њу, као на несрећу која може да те лиши вечног живота, а затим се обрати Богу с молитвом. Немој да анализираш ову помисао. Не ступај с њом у разговор. Немој оповргавати речима оно што демон буде говорио. Гневом истеруј помисао из свог срца и затим се обрати Богу да Он очисти твоју душу од нечистоте.
