И у старо време устао је Господ много пута да потре земљу због обожавања људи место Њега, јединога Бога; због наметнутих и охолих човекобогова. Устао је и у наше време и ваистину потро је сву земљу у праведном гњеву своме, да би охолост људску сломио и вештачку узвишеност људску понизио.
Такав устанак Божји против људи често је и неизбежно следовао устанку људи против Бога. Јеретички народи нашег времена посадили су Христа Господа на последње место за трпезом овога света, као последњег убожјака, док су на прва места посадили своје велике људе, политичаре, књижевнике, философе, баснословце, научнике, финансијере, па чак и туристе и спортисте. Сви погледи тих народа упрти су били у те великане, у те модерне богове, док се на Христа победиоца смрти мало ко обазирао. Оваквом одвратном устанку крштених но јеретичких народа против Свевишњег Бога морао је следовати устанак увређеног Бога против безаконих људи и народа. И заиста устао је Бог, да потре земљу. И догодило се небивало страдање народа земаљских, на наше очи и преко наших леђа. Не само да су се све обожаване величине људске показале погашеним ватрама, на којима нико више није ни покушавао да се огреје, него се догодило и оно даље што је Исаија прорекао: И људи ће се склањати у камене пећине и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова - кад устане да потре земљу. Зар се није ово буквално обистинило у минулом рату? Зар нису људи на неколико континената, као и у нашој земљи, бежали у пећине камене и у рупе земаљске да би нашли склоништа животу своме од европских сејача смрти? А ови сејачи смрти и јесу они великани, они људски идоли, који су за трпезом овога света седели у прочељу и који су се смејали Христу као просјаку на дну трпезе.
Онда даље прориче Исаија, да ће људи и народи од страха пред славом величанства једнога Бога небеснога полупати све своје идоле, одбацити све своје лажне богове и престати клањати се, вели кртицама и слијепим мишевима. Јасно је да пророк под кртицама овде разуме великане људске који неће да знају за Бога ни небесно царство, него уче људе да живе у мраку овога света, мислећи земљом и хранећи се земљом. А под слепим мишевима разуме пророк оне људе, који се боје светлости Христове па беже у мрак својих идејних пештера, тескобних, мрачних и хладних. Најзад завршује Исаија своје страшно пророчанство, овом опоменом: "Прођите се човијека, којему је дах у носу". Хоће да каже свима који могу да чују и разумеју па и вама Србима: Та прођите се поуздања у немоћне и смртне људе. Вратите се Богу живоме, у коме је спасење. Ко вас Србе превари да гурнете Христа Спаситеља на дну своје трпезе и да прва места понудите белосветским охолицама, празноглавцима и сејачима смрти? И хоћете ли се опет дати преварити? Бирајте живот или смрт. И знајте да ако ви опет устанете против Бога за рачун лажних богова "Културе" устаће и Бог противу вас. И деца ваша тада дрхтећи од страха у пећинама и рупама земаљским познаће славу и величанство Господа Бога, Створитеља и Сведржитеља. Али по скупу цену, скупљу од ваше. Амин.
Свети Владика Николај
