Када је наш Ава Јустин Ћелијски једном приликом ишао у манастир Прохор Пчински, путовао је кочијама. Иначе, Свети Прохор му је исцелио мајку на његове очи, док је Ава био дечак.
Уз пут они сретну неку побожну жену, путовала је пешке. Стигну је они, на пар километара до манастира. Ава јој понуди вожњу, али она се захвали и одби. Ава је инсистирао да она уђе у кочије да јој скрате пут, а она на крају рече: Немам ништа да дам Светитељу; овај мој пут, мој ход је моја жртва и мој дар који му носим!
Чувши то Ава, рече:
Е докторе Јустине, зар да те једна жена учи како да служиш Богу?
Сиђе са кочија, па крену са њом пешке, а кочијашу рече да их сачека у манастиру.
фб ОЧИ КОЈЕ СУ ВИДЕЛЕ ГОСПОДА - СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ И ПРЕП. АВА ЈУСТИН
