" Десио се такав случај.
Једном, после службе, један младић је пришао свештенику и замолио да му се дозволи да се огласи у храму.
Баћушка је дозволио.
Тада је младић, узбуђен, рекао: „Браћо и сестре, ја сам математичар по образовању, али радим у компјутерској компанији, то је мој хлеб.
У принципу, све што знам у животу- то је математика.
Хоћу да учиним нешто за Бога, за људе, али не могу ништа да смислим, осим да недељом идем у Цркву.
Углавном, ако неко од вас дјецо има проблема са математиком, долазићу да вас подучавам једном или два пута недељно. Просто тако, у славу Божију.
И ја ћу помоћи вашој дјеци из математике.
То је све што могу да урадим."
Одмах су се јавили неки тате и маме, јер сви имају дјецу, а половина ове дјеце је дибидус из математике.
Као у пјесми: "Васин тата је јак у математици, тата учи за Васју цијеле године ..."
Следеће недеље неколико жена је дошло са понудама за учење страних језика, рекле су да и они желе да ураде нешто у име Бога. „Свиђала ми се идеја“, каже једна.
„Такође желим да дајем лекције у част Богу“, каже друга. - Доћи ћу код ваше дјеце, поготово ако живе у истом крају.
Моћи ћу да извучем вашу дјецу на њемачком.
Тада су власници јавних превоза почели да нуде своје услуге у довођењу људи у Цркву: „Ако неко од стараца иде у нашу Цркву, имајте на уму да ћу сваке недеље у то и то вријеме стајати са својим минибусом на углу ваших и од ваших комшија кућа.
Ја ћу вас одвести и довести. Урадићу то за Бога.
Не знам математику, не знам ни енглески, али имам ауто.”
Тада се јавила идеја да се направи свеска, у којој је на једној страни написано: „Треба ми помоћ“, а на другој: „Могу да помогнем“.
А у рубрици „Могу да помогнем“, на примјер, једна пензионерка пише: „Могу једну или двије студентице да примим себи бесплатно или под ситну кирију, има слободна соба, живим сама.
Људи ЖЕЛЕ да раде добре ствари.
Само сатана мрзи свако добро. То је мржња, страшна, тврдоглава злоба према свакој врсти добра и жеља да се угаси сваки добар пламен који се распламса.
Људи су много бољи него што заиста тако изгледају!"
Протојереј Андреј Ткачов
