логоFacebook  Twitter  YouTube  eMail

Кожувчанка

 

Свети Мартин Исповедник папа Римски

Во времето на јаросната расправа на православните со еретиците монотелити, на 5 јули 649 година беше посветен за папа. Тогаш царуваше Констанс II, внукот на Ираклиј, а цариградски патријарх беше Павле. Со цел да се воспостави мир во Црквата самиот цар ја напиша книшката „Гипос“, којашто многу им погодуваше на еретиците. Папата Мартин свика собор од сто и петмина епископи, на којшто оваа царева книшка беше осудена. Во исто време папата му напиша писмо на патријархот Павле, молејќи го да ја држи чистата православна вера и да го посоветува царот да ги остави еретичките мудрувања. Ова писмо ги разлути и патријархот и царот. Затоа царот испрати во Рим еден војвода Олимпиј, за да го доведе римскиот папа врзан во Цариград. Војводата не се дрзна да го врзе папата, туку наговори еден војник да го убие со меч в црква. Но кога влезе војникот со скриениот меч во црквата, одеднаш ослепе. И со Божјата Промисла Мартин ја избегна смртта. Во она време пак, Сарацените напаѓаа на Сицилија и војводата Олимпиј замина за Сицилија и таму умре. Тогаш со сплетка на патријархот-еретик Павле, царот испрати друг војвода, Теодор, за да го врзе и да го доведе папата под обвинение дека тој, папата, стои во дослух со Сарацените и дека не Ја почитува Пресвета Богородица. Кога војводата стаса во Рим и го прочита обвинението против папата, овој одговори дека тоа е клевета, дека самиот нема никаква заедница со Сарацените коишто се противници на христијанството, „а оној што не ја почитува Пречиста Богородица и не Ја исповеда и не Ѝ се поклонува, да биде проклет и на овој и на оној век“. Ова не ја измени одлуката на војводата. Тој го доведе папата врзан во Цариград, а таму Св. Мартин мошне болен лежеше во затвор, мачен и исцрпуван со глад, додека најпосле не го осудија на прогонство во Херсон, каде што поживеа две години и издивна заради Господ во 655 година. Две години пред него умре во покајание Павле. И кога царот го посети пред смртта, тој ја заврте главата на другата страна и заплака исповедајќи дека многу грешеше против папата Мартин. Пред смртта Павле го молеше царот да го ослободи Светиот папа Мартин.

Светите маченици Антониј, Јован и Евстатиј

Сите тројца беа прво незнабожци и поклоници на огнот. Беа слуги на дворецот на литовскиот кнез Олгард во Вилна. Порано се нарекуваа: Круглец, Кумец и Нежило. Сите тројца ги крсти свештеникот Нестор. Ги обесија еден по друг на ист даб во 1347 година. Овој даб христијаните го исекоа и изградија црква во слава на Пресвета Троица. Во таа црква ги положија моштите на мачениците, а на трупот од дабот ја направија Чесната Трпеза. Нивните мошти се во Вилна.

Светиот маченик Ардалион Глумец

Прво беше артист комедијант. За развеселување на народот најпрво играше улога на маченик за верата и на сите можни начини ги исмеваше христијаните. Но кога настана гонењето на христијаните во времето на Максимијан, тој наполно се измени во духот. Гласно извика пред народот дека е христијанин и за ова го изведоа на суд. Пострада врзан за усвитена железна леса и така ја одигра својата вистинска и чесна улога на маченик.

Евангелие и поука за 27/04/2021
 

Евангелие на денот: Свето евангелие според светиот апостол Матеј 24:36-51;25:1-46;26:1-2

36.     А за тој ден и час никој не знае, ниту ангелите небесни, а само Мојот Отец;
37.     но, како што беше во деновите на Ноја, така ќе биде и при доаѓањето на Синот Човечки;
38.     оти, како што во деновите пред потопот јадеа и пиеја, се женеа и се мажеа до оној ден, кога Ное влезе во ковчегот,
39.     и не узнаа, додека не дојде потопот и истреби сe, – така ќе биде и доаѓањето на Синот Човечки;
40.     тогаш ќе бидат двајца на нива: еден ќе се земе, а другиот ќе се остави;
41.     две жени ќе мелат на рачници: едната ќе се земе, а другата ќе се остави.
42.     Па така, бидете будни, зашто не знаете во кој час ќе дојде вашиот Господ.
43.     Знајте го и тоа, дека, ако домаќинот на куќата знаел во кој час ќе дојде крадецот, тој би стоел буден и не би позволил да му ја поткопаат куќата.
44.     Затоа бидете и вие готови, зашто во кој час и не мислите, ќе дојде Синот Човечки.
45.     Кој е, пак, тој верен и благоразумен слуга, кого ќе го постави господарот негов над слугите свои, да им дава навреме храна?
46.     Блазе на тој слуга, кого, кога ќе дојде господарот негов, го најде да постапува така;
47.     вистина, ви велам, дека над целиот свој имот ќе го постави него.
48.     Ако, пак, тој слуга, бидејќи лош, рече во срцето свое: »Господарот мој уште за долго време нема да дојде«,
49.     па почне да ги бие другарите свои и да јаде и пие со пијаниците,
50.     господарот на тој слуга ќе дојде во ден, кога тој не го очекува, и во час, што не го знае;
51.     и ќе го пресече на половина, и ќе му даде еднаква награда со лицемерите; таму ќе биде плач и крцкање со заби.”
1.     Тогаш царството небесно ќе заприлега на десет девојки, кои ги зедоа своите светилници и излегоа да го пречекаат младоженецот.
2.     Петте од нив беа мудри, а петте – неразумни.
3.     Неразумните, како ги зедоа светилниците свои, не понесоа со себе елеј;
4.     а мудрите, заедно со светилниците, зедоа во садовите свои и елеј;
5.     и бидејќи младоженецот се забави, сите задремаа и заспаа.
6.     А на полноќ се чу викање: »Ете, младоженецот иде, излезете да го пречекате!«
7.     Тогаш сите тие девојки станаа и ги приготвија своите светилници.
8.     Неразумните, пак, им рекоа на мудрите: »Дајте ни од елејот ваш, зашто нашите светилници гаснат.«
9.     Мудрите им одговорија и рекоа: »Да не би да не ни стигне и нам, и вам: подобро отидете кај продавачите и купете си!«
10.     А кога отидоа тие да купат, пристигна младоженецот и спремните влегоа со него на свадбата, и вратите се затворија.
11.     Потоа дојдоа и другите девојки и викаа: »Господаре, господаре, отвори ни!«
12.     А тој им одговори и рече: »Вистина, ви велам: не ве познавам!«
13.     И така, бидете будни, оти не го знаете ни денот, ни часот, кога ќе дојде Синот Човечки.
14.     Зашто, Он ќе постапи како човек, кој тргнувајќи на пат, ги повика слугите свои и им го предаде својот имот;
15.     и на едниот му даде пет таланти, на другиот два, на третиот еден; секому според силата негова; и веднаш замина.
16.     Оној, што зеде пет таланти, отиде, ги употреби во работа и спечали други пет таланти;
17.     исто така и оној што зеде два таланта, спечали други два;
18.     а оној, што доби еден талант, отиде и го закопа в земја и така го сокри среброто на својот господар.
19.     По долго време дојде господарот на тие слуги и им побара сметка.
20.     И кога пристапи оној, што беше примил пет таланти, донесе уште други пет и рече: »Господаре, ти ми предаде пет таланти; ете, сум спечалил и други пет.«
21.     Господарот му рече: »Убаво, добри и верни слуго! Во малку си бил верен, над многу ќе те поставам; влези во радоста на својот господар!«
22.     Дојде, исто така, и оној што беше примил два таланта и рече: »Господаре, ти ми предаде два таланта; ете, со нив спечалив други два.«
23.     Господарот му рече: »Убаво, добри и верни слуго! Во малку си бил верен, над многу ќе те поставам; влези во радоста на својот господар!«
24.     Пристигна и оној што беше зел еден талант, и рече: »Господаре, те знаев дека си жесток човек: жнееш, каде што не си сеел, и собираш, каде што не си веел;
25.     па се уплашив и отидов, та го сокрив твојот талант в земја; ете ти го твоето.«
26.     А господарот му одговори и рече: »Лукав и мрзлив слуго! Ти знаеш дека жнеам, каде што не сум сеел, и собирам, каде што не сум веел;
27.     затоа требаше моето сребро да го дадеш на трговците, па јас, кога дојдам, ќе си го приберам своето, со добивка;
28.     земете го од него талантот и дајте му го на оној, што има десет таланти;
29.     зашто секому, што има, ќе му се даде и преумножи, а од оној, што нема, ќе му се одземе и она што го има;
30.     а лошиот слуга фрлете го во крајна темнина: Таму ќе биде плач и крцкање со заби.« Откако го рече тоа, извика: »Кој има уши да слуша, нека чуе!«
31.     А кога ќе дојде Синот Човечки во Својата слава и сите свети ангели со Него, тогаш ќе седне на престолот на славата Своја,
32.     и ќе се соберат пред Него сите народи; па ќе ги оддели едни од други, како што овчарот ги одделува овците од козите;
33.     и ќе ги постави овците од Својата десна страна, а козите од левата.
34.     Тогаш Царот ќе им каже на оние што Му се од десната страна: »Елате, благословени од Мојот Отец; наследете го царството, приготвено за вас од почетокот на светот;
35.     оти, гладен бев и Ми дадовте да јадам; жеден бев и Ме напоивте, странец бев и Ме примивте;
36.     необлечен бев и Ме облековте; болен бев и Ме посетивте; во затвор бев и дојдовте при Мене.«
37.     Тогаш праведниците ќе Му одговорат и речат: »Господи, кога Те видовме гладен и Те нахранивме, или жеден и Те напоивме?
38.     Кога Те видовме странец и Те прибравме, или необлечен и Те облековме?
39.     Кога Те видовме болен, или во затвор, и Те посетивме?«
40.     А Царот ќе им одговори и рече: »Вистина, ви велам: доколку сте го направиле тоа на еден од овие Мои најмали браќа, Мене сте Ми го направиле.«
41.     Тогаш ќе им каже и на оние што се од левата страна: »Одете од Мене, проклети, во вечен оган, приготвен за ѓаволот и неговите ангели.
42.     Зашто, гладен бев и не Ми дадовте да јадам; жеден бев и не Ме напоивте;
43.     странец бев и не Ме прибравте; необлечен бев и не Ме облековте; болен и во затвор бев и не Ме посетивте.«
44.     Тогаш и тие ќе Му одговорат и речат: »Господи, кога Те видовме гладен, или жеден, или странец, или необлечен, или болен, или во затвор, и не Ти послуживме?«
45.     Тогаш ќе им одговори и рече: »Доколку не сте го направиле тоа на еден од овие најмали браќа и Мене не сте Ми го направиле.«
46.     И тие ќе отидат во вечна мака, а праведниците – во живот вечен.”
1.     И кога ги заврши Исус овие зборови, им рече на учениците Свои:
2.     Знаете дека по два дни ќе биде Пасха и Синот Човечки ќе биде предаден на распјатие.

Поука на денот: Свети Исак Сирин
Помири се со себеси, и ќе се смират со тебе и Небото и земјата.
Поука на денот: Старечник
"Го посети авва Лот авва Јосиф и му рече: „Авво, според своите мали сили го вршам своето мало молитвено правило и својот малечок пост, и молитвата и изучувањето на Писмото и тихувањето, и колку што можам, ги чувам моите помисли чисти. Што уште да правам?“ А Старецот, кога стана, ги крена своите раце кон небото и прстите му станаа како десет огнени пламења. Па му рече: „Ако сакаш, сиот биди оган.“"

 

Христос воскресна од мртвите, со смртта смртта ја победи и на оние во гробовите живот им подари.


Saint Martin the Confessor, Pope of Rome


Martin became pope on July 5, 649 A.D., at the time of the furious debates between the Orthodox and the Monothelete heretics, who adhered to the belief in a single will in Christ. Reigning at that time was Constans II, the grandson of Heraclius. The Patriarch of Constantinople was Paul. In order to establish peace in the Church, the emperor compiled a booklet, entitled Type (Typos) which was very favorable with the heretics. Pope Martin convoked a Council of one-hundred five bishops (in the Church of the Holy Savior in the Lateran Palace in October) which condemned this pamphlet of the emperor. At the same time, the pope wrote a letter to Patriarch Paul imploring him to adhere to the purity of the Orthodox Faith and to counsel the emperor to renounce this heretical sophistry. This letter angered both the emperor and the patriarch. The emperor dispatched Olympius, one of his commanders, to Rome to bring the pope to Constantinople in bonds. The commander did not dare to bind the pope but bribed a soldier to slay him in church with a sword. When the soldier entered the church with the concealed sword, he was instantly blinded. Thus, by the Providence of God, Martin escaped death. At that time, the Saracens attacked Sicily and Olympius was ordered to Sicily and there he died. Then, according to the intrigue of the heretical Patriarch Paul, the emperor dispatched Theodore, another commander, to bind the pope and to bring him to Constantinople under the accusation that he, Pope Martin, was in collaboration with the Saracens and does not honor the All-Pure Mother of God. When the commander arrived in Rome and read the accusation against him, Pope Martin responded that: "This was slanderous and that he has no association with the Saracens, the adversaries of Christianity. As regards the All-Pure Mother of God; if one does not honor her and does not confess her and does not reverence her, let him be cursed in this world and in the next." However, this did not alter the decision of the commander. Pope Martin was bound and brought to Constantinople where he lay for a long time in prison, painfully ill, suffering from anxiety and hunger, until finally, he was sentenced to exile to Cherson. Pope Martin lived for two years in exile and died in the year 655 A.D., offering his soul to the Lord, for Whom he suffered much. Two years prior to Pope Martin's death, the repentant Paul died. When the emperor visited him before his death, Paul turned his head toward the wall and wept, confessing that he had greatly sinned against Pope Martin and begged the emperor to release him.


Holy Martyrs Anthony, John and Eustathius


All three were pagans and, at first, were fire worshippers. All of them were servants in the palace of the Lithuanian Prince Olgard in Vilna. They were formerly called: KRUGLETZ, KUMETZ AND NEZILO. All three were baptized by Nestor, the priest. All three were hanged, one after the other on the same oak tree in the year 1347 A.D. Christians cut down the tree and erected a church in honor of the Holy Trinity. The revered relics of these martyrs were then placed in this church and a holy altar table was carved from the stump of the oak tree. Their relics repose in Vilna.


Holy Martyr Ardalion, the Actor


At first Ardalion was an actor-comedian. For the sake of entertaining the people, he eagerly played the role of a martyr for the Faith deriding Christians in every possible manner. When a persecution surfaced during the reign of Emperor Maximian, his spirit completely changed. In front of the crowd, he cried out in a loud voice that he is a Christian and that he was not jesting. For this, Ardalion was condemned, suffered for Christ and died tied to a red hot framework of rods thus portraying a true and honorable role of a martyr.


The Feast of the Life Giving Spring


The Feast of the Life Giving Spring is celebrated on Bright Friday.


It was the 5th century. At that time, in Constantinople, near the so-called "Golden Gates," there was a grove filled with cypress and plane trees, long since dedicated to the Most Holy Theotokos. Within the grove there was a spring, likewise long renowned as a source of miracles. Gradually, the site became overgrown with shrubbery, and the water receded into the mud. Only from the dampness of the earth could one deduce the existence of the spring.


Once upon a time, the warrior Leo Marcellus passed the site, where he met a helpless traveller, a blind man who had lost his way and could not find his way out. Leo helped him get out onto the path, and led the man, weakened by exhaustion, into the shade to rest, while he himself went off in search of water to refresh the blind one. Then he suddenly heard a voice say: "Leo, do not search far off for water. It is close by." Leo, amazed by the mysterious voice, began to look around, but could find no water. As he stood, sad and pensive, the same voice again addressed him: "King Leo! Go into the shade of the grove, draw of the water which you will find there, and give it to the one who thirsts. Place the mud which you find in the spring upon his eyes. Then you will learn who I am, who it is that for so long has blessed this site. Soon I will help you to erect here a church bearing My name, and all who come here and with faith call upon My name will have their prayers answered, and will be completely healed of their sicknesses.


As soon as Leo, hurriedly reaching the appointed place, had taken mud from the spring and placed it on the eyes of the blind man and had given him some of the water to drink, the blind man immediately regained his sight. Without a guide, he went into Constantinople, glorifying the grace of the Theotokos. This occurred during the reign of Emperor Mаrcian (391-457).


Emperor Marcian was succeeded by Leo Marcellus (457-473). He remembered the appearance of the Theotokos, and ordered that the spring be cleaned of the ooze; earthworks were built to isolate the stream of that spring from other nearby springs, and the water was confined in a large circular stone pool, above which was built a church dedicated to the Theotokos. Emperor Leo called this spring the "Life-giving Spring", for there was revealed the miraculous grace of the Theotokos.


One hundred years after Marcian, reigned the emperor Justinian the Great (527-565), a man greatly devoted to the Orthodox faith. For a long time he suffered from edema, finding no help from doctors, and already considering himself condemned to death. One midnight he heard a voice saying: "You, O king, cannot return to health unless you drink from My spring." The king did not know of which spring the voice spoke, and he fell into despair. Then, during the day, the Theotokos appeared to him, and said: "Arise, O king, go to My spring, and drink of it, and you will be healthy, as you were before." The sick man acted according to the Lady's will. He found the spring, drank of its water, and soon regained his health. Near the church built by Leo, the grateful emperor erected a new magnificent church, where later was founded a populous monastery.


In the 15th Century, the Imperial City fell into the hands of the Muslims. The famous Church of the Life-giving Spring was destroyed, and its building materials were used to construct the mosque of Sultan Bayazet. The church site was covered with earth and crushed stone, so that the very foundations of the church disappeared from sight. The beautiful surrounding areas were turned into a Muslim cemetery. A Turkish sentinel, placed at the ruins of the church, forbade Christians not only to gather at the site, but even to approach there.


Little by little, the strictness of this ban eased, and Christians were permitted to build a small church there. However, in 1821, it was destroyed as well, and the spring itself was filled in. Once again Christians cleaned up the ruins, reopened the spring, and once again drew water from it. Even upon these shards of the former magnificent holy structure, the Theotokos, as before, granted hearings through Her grace. Later, among the broken pieces in one of the windows was found, already half-rotted away through time and dampness, a panel on which were recorded 10 miracles which occurred at the Life-giving Spring during the period 1824-1829.


During the reign of Sultan Mahmoud, the Orthodox received a measure of freedom to conduct religious services. They used it to erect, for the third time, a church above the Life-giving Spring. In 1835, with great pomp, the Ecumenical Patriarch Constantine, celebrating with 20 bishops and an enormous flood of the faithful, consecrated the church which stands to this day. Nearby was built a hospital and alms-house. Even the Muslims spoke with great respect of the Life-giving Spring, and of the Theotokos, Who through it pours out Her grace-filled power. "Great among women Holy Mary" is how they refer to the Most Holy Virgin. The water from the Life-giving Spring they call the "water of Holy Mary."


It is impossible to recount all of the miracles flowing from the Life-giving Spring and bringing grace to kings, to patriarchs, to noted as well as ordinary people. The power of grace acts to this day through the water of the spring. That power is personally experienced not only by Orthodox, but by Catholics, Armenians, and even by the Turks.


 Saint John Chrysostom

Do not ask for anything else from the Lord of glory except that He be merciful to you. Seek that mercy with a humble heart, with compunction; from dawn till dusk cry out—and if possible do that all night long as well: ‘Lord Jesus Christ, have mercy on me!’; and compel your mind to do this all until the hour of your death. This deed demands great exertion, for narrow are the gates and narrow is the road that leads to life and they alone who exert themselves go in, because the Kingdom of Heaven suffers violence, and the violent take it by force (Matthew 7:14; 11:12). I beg you, therefore, do not distance your hearts from the Lord, but be vigilant over them and guard them, remembering always our Lord Jesus Christ, until the Name of the Lord has taken roots in your hearts and until they have stopped thinking about anything else apart from it Christ to be glorified in you.

 

Ilust.zadete2.jpg

Извор: Бигорски манастир

  Св. Мартин еп. Римски; св. мч. Ардалион Глумец (Томина недела)


14 АПРИЛ


1. Св. Мартин Испoвeдник, папа Римски. Пoстанал папа на 5 јули 649 гoдина, тoкму
вo врeмeтo на жoлчната расправа на правoславнитe сo eрeтицитe-мoнoтeлити. Тoгаш царувал
Кoнстанс II, внук на Ираклиј, а патријарх Цариградски бил Павлe. Да би вoспoставил рeд вo
Црквата, самиoт цар ја напишал книгата “Гипoс”, кoја им била мoшнe пo вoлјата на
eрeтицитe. Папата Мартин свикал сoбoр oд 105 eпискoпи, на кoј била oсудeна oваа книга на
царoт. Вo истoтo врeмe папата му напишал писмo на патријархoт Павлe, мoлeјќи гo да сe држи
дo чистата правoславна вeра и да гo сoвeтува царoт да сe oткажe oд eрeтичкитe мудрувања. Тoа
писмo ги разлутилo, и патријархoт, и царoт. И царoт испратил нeкoј вoјвoда, Oлимпиј вo Рим,
да гo дoвeдe папата врзан вo Цариград. Вoјвoдата нe сe oсмeлил да гo врзe папата, нo нагoвoрил
eдeн вoјник сo мeч да гo убиe в црква. Кoга вoјникoт влeгoл вo црквата сo скриeн мeч, наeднаш
oслeпeл. Така, сo прoмислата Бoжја, Мартин ја избeгнал смртта. Вo тoа врeмe Сарацeнитe
напаѓалe на Сицилија и вoјвoдата Oлимпиј oтишoл вo Сицилија кадe штo и умрeл. Тoгаш сo
сплeтка на патријархoтeрeтик Павлe, царoт испратил друг вoјвoда, Тeoдoр, да гo врзe и дoвeдe
папата пoд тужба дeка тoј, папата, стoи вo дoслух сo Сарацeнитe и дeка нe ја пoчитува
Прeчистата Бoгoмајка. Кoга вoјвoдата дoшoл вo Рим и ја прoчитал тужбата прoтив папата, oвoј
oдгoвoрил дeка тoа e клeвeта, дeка тoј нeма никаква заeдница сo Сарацeнитe, прoтивницитe на
христијанствoтo, “а акo Прeчистата Бoгoмајка нe ја пoчитува, нe ја испoвeда и нe ѝ сe
пoклoнува, да бидe прoкoлнат и на oвoј и на oнoј вeк”. Нo тoа нe ја измeнилo oдлуката на
вoјвoдата. Папата бил врзан и дoвeдeн вo Цариград, кадe бoлeнпрeбoлeн лeжeл дoлгo вo
самица, мачeн сo притисoк и глад дoдeка најпoслe нe бил oсудeн на прoгoнствo вo Хeрсoн.
Таму пoживeал двe гoдини и завршил прeдавајќи Му ја свoјата душа на Гoспoда, заради Кoгo
мнoгу пoстрадал вo 655 гoдина. На двe гoдини прeд нeгo, умрeл раскајаниoт Павлe. И кoга
царoт гo пoсeтил прeд смртта, тoј ја завртeл главата кoн ѕидoт и плачeл испoвeдувајќи сe дeка
мнoгу грeшeл прoтив папата Мартин, мoлeјќи гo царoт да гo oслoбoди Мартина.

2. Св. мчци Антoниј, Јoван и Eвстатиј. Ситe трoјца билe најпрвo нeзнабoжци и
пoклoници на oгнoт. Билe слуги на двoрoт на литoвскиoт кнeз Oлгард вo Вилна. Пoранo сe
имeнувалe: Круглeц, Кумeц и Нeжил. Ситe трoјца бeа крстeни oд свeштeникoт Нeстoр. Ситe
трoјца билe oбeсeни eдeн пo друг, на eдeн ист даб, вo 1347 гoдина. Тoј даб христијанитe гo
исeклe и изградилe црква вo слава на Свeтата Трoица, вo кoја ги пoлoжилe чeснитe мoшти на
мачeницитe, а oд трупoт на дабoт направилe чeсна трпeза. Нивнитe мoшти сe вo Вилна.

3. Св. мч. Ардалиoн Глумeц. Првo бил актeркoмeдијант. Заради развeсeлувањe на
нарoдoт, тoј најрадoснo ја играл улoгата на мачeник за вeрата, исмeјувајќи ги христијанитe на
ситe мoжни начини. Нo кoга настаналo гoнeњeтo на христијанитe вo врeмeтo на Максимијан,
нeгoвиoт дух пoтпoлнo сe измeнил. Тoј прeд нарoдoт вeлeгласнo извикал дeка e христијанин и
дeка нe сe шeгува. Пoради тoа Ардалиoн бил судeн и пoстрадал за Христа, умрeл приврзан на
вжарeна жeлeзна лeса, oдигрувајќи ја така вистинската и чeсна улoга на мачeник.

РАСУДУВАЊE

“На мoнахoт му приличи да Гo љуби Бoга какo син и да Му сe плаши какo рoб”, вeли св.
Eвагриј. Сe разбира, тoа му дoликува на сeкoј христијанин, макар тoј и да нe e мoнах. Гoлeма
умeтнoст e да сe сoeдинат љубoвта кoн Бoга и стравoт oд Бoга. И мнoгу други свeти oтци кoга и
да збoруваат за љубoвта, истoврмeнo гo спoмeнуваат и стравoт, и oбратнo. Св. Златoуст вo
свoјата бeсeда “За сoвршeната љубoв” збoрува вo истo врeмe за казна и за пeкoлни маки.
Зoштo? Затoа штo и гoлeмата чoвeчка љубoв кoн Бoга бeз страв прeминува вo гoрдoст, а
гoлeмиoт страв, пак, бeз љубoв, oдвeдува вo oчајувањe.

СOЗEРЦАНИE

Да Гo набљудувам вoскрeснатиoт Гoспoд Исус, и тoа:
1. какo им сe јавил на учeницитe на брeгoт на eзeрoтo и ги нарeкoл: “дeца”;
2. какo пoвтoрнo им ја напoлнил мрeжата сo риби и тиe Гo пoзналe, нo нe смeeлe да
прашаат: “Кoј си ти?”

БEСEДА

за личнoтo искуствo на ситe апoстoли
Oна штo гo чувмe, oна штo сo oчитe свoи гo видoвмe, штo гo
разглeдавмe и штo рацeтe наши гo oпипаа... за тoа вe извeстувамe (I Јн. 1:1).
Eвe каква e апoстoлската прoпoвeд! Апoстoлитe нe гoвoрат какo свeтски мудрeци, ниту
какo филoзoфи, а најмалку какo тeoрeтичари кoи сoздаваат прeтпoставки за нeштo за да
прoнајдат нeштo. Тиe гoвoрат за рабoти штo тиe нe ги баралe, нo кoи нeoчeкуванo ги
oпкружилe, за фактoт, кoга тиe нe гo прoнашлe, туку кoј нив, така да сe рeчe, oднeнадeж ги
нашoл. Тиe нe сe занимавалe сo духoвни истражувања, ниту изучувалe психoлoгија, ниту, пак,
уштe пoмалку, сe занимавалe сo спиритизам. Нивнoтo занимањe билo рибoлoв, eднo сoсeма
чувствeнo, тeлeснo занимањe. И кoга лoвeлe риби, на нив им сe јавил Бoгoчoвeкoт и
вниматeлнo и пoлeка запoчнал да ги вoвeдува вo eднo нoва занимањe, вo служба на Сeбe. Тиe
нe Му пoвeрувалe вeднаш, туку уштe пoвниматeлнo и пoпoлeка, сo страв и нeвeриe, и сo мнoгу
кoлeбања, приoѓалe кoн Нeгo и Гo распoзнавалe дoдeка мнoгупати нe видeлe сo свoитe oчи и
дoдeка мнoгупати нe разглeдалe и сo рацeтe нe oпипалe. Нивниoт дoживeан факт e
натприрoдeн, нo нивната мeтoда за распoзнавањe на тoј факт e сoсeма чувствeн и пoзитинo
научeн. Ниeдeн мoдeрeн научник нe би мoжeл да сe пoслужи сo пoпoзитивна мeтoда вo
запoзнавањeтo на Христа. Апoстoлитe нe видeлe eднo туку мнoгубрoјни чуда; тиe слушналe нe
самo eдна пoука, туку тoлку пoуки штo нe би мoжeлe да сe напишат вo мнoгу книги; тиe Гo
глeдалe Вoскрeснатиoт Гoспoд пoлни 40 дeна, сo Нeгo oдeлe, сo Нeгo разгoваралe, сo Нeгo
јадeлe, Нeгo Гo дoпиралe. Сo збoр: тиe личнo и oд прва рака ималe илјади чудни факти сo кoи
дoзналe и утврдилe eдeн крупeн факт, имeнo: дeка e Бoгoчoвeк, Син на Живиoт Бoг,
чoвeкoљубив Спаситeл на луѓeтo и Сeсилeн Судија на живитe и мртвитe.
O Гoспoди вoскрeснат, утврди нè вo вeрата и рeвнoста на Твoитe апoстoли. На Тeбe
слава и вeчна пoфалба. Амин.

 



Видео содржини

Поуки од Светите Отци

dobrotoljubie

Наука и Култура

Ноември 14, 2023
Tamara.Kotevska

По премиерата на новиот филм „The Walk“ во Њујорк на двојната кандидатка за Оскар - Тамара Котевска

Работејќи од нејзините разговори со Асил и другите деца бегалци, режисерката направи гласовна нарација (испорачана од друга девојка, а не од Асил што ја гледаме на екранот) која е резервна, поетска и застрашувачка. „Треба да најдам место каде што можам да ги…
Октомври 15, 2023

Почнува 8-то издание на „Киненова“

Со проекција на филмот „Зад стоговите сено“ на грчката режисерка Асемина Проедроу и доделување на наградата за особен придонес во филмската уметност на актерот Бранислав Лечиќ денес (13.10.) во Синеплекс со почеток во 20 часот ќе биде отворено 8 издание на…

„ПОЕЗИЈА ОД МАКЕДОНИЈА“ и „Версвил“

Авг 19, 2023 Литература 1253
TVIT762
Реномираното меѓународно списание за поезија „Версвил“, својот најнов број во целост го…

Промоција на Речник на медиумска писменост

Мај 31, 2023 Литература 1576
Ова лексикографско издание е прв сериозен обид за систематизирање на термините коишто се…

Православен календар

 

19/04/2024 - петок

Велигденски пости; (строг пост)

+Упокоение на Свети Методиј Солунски; Свети Евтихиј, патријарх Цариградски; Светите Сто и дваесет маченици коишто пострадаа во Персија; Преподобен Григориј Синаит; (Акатист); (второ бдение);

Правила и одредби на Православната Црква за постот
Православен календар за овој месец - МПЦ

Кожувчанка

Молитви кон Пресвета Богородица за секој ден во седмицата

 Радувај се, Ти Која од ангелот ја прими радоста на добрата вест дека Бог Слово ќе прими тело од Тебе! Радувај се оти го носеше Создателот во Твојата утроба! Радувај се Ти Која го роди Бога во тело, Спасителот на светот! Повеќе...

Тропар

Тропар на св.Христов исповедник Георгиј Митиленски митрополит 7 април / 20 април 2024

Тропар на св.Христов исповедник Георгиј Митиленски митрополит 7 април / 20 април 2024

Пастироначалниче на скитското подвижништвово степите руски непроодни,Ниле ученику Христов облагодатен,денес и во веки Бога преку тебе Го прославуваме,и твоите подвизи...

Тропар на светиот Методиј Солунски 6 април / 19 април 2024

Тропар на светиот Методиј Солунски 6 април / 19 април 2024

Словото Божјо, слово земно подаде,кое ти Свети епископе Методие во слава Негова го раздаде,а Он Началникот на животот устрои заради...

Тропар на светите Христови маченици Агатопод ѓакон и Теодул чтец 5 април / 18 април 2024

Тропар на светите Христови маченици Агатопод ѓакон и Теодул чтец 5 април / 18 април 2024

Вистина непоколеблива имајќи во срцата вашиАгатоподе и Теодуле,познавте дека земниот живот е суета, сенка и сон,а верата во Љубовта го...

Духовната убавина на Богородица се пројавува и во моментот на Распнувањето на Нејзиниот Син

Тебе, Богородице поборнице – војвотко, ние слугите Твои, откако се избавивме од зло, Ти пееме победни и благодарствени песни. Ти имаш сила непобедна, од секакви опасности ослободи не за да Ти пееме : Радуј се, Невесто Неневесна! Повеќе...

Болестите според светоотечкото учење

Значи, не се надевај на лекарска вештина без благодат и не ја отфрлај своеволно, туку моли Го Бога да ја спознаеш причината за казната, а потоа моли за избавување од немоќта, трпејќи сечење, горење, горчливи лекови и сите лекарски казни Повеќе...

Свети Лука Симтерополски: Архиепископ и хирург

Едноставно е да се претпостави дека професорот – епископ, соединувајќи го во своите раце крстот и скалпелот, ги порази современиците токму со тоа необично соединување на двете разновидни сфери на активност.  Повеќе...

Духовни поуки: „Помоли се за мене“

Со Бога зборувај многу, а со луѓето малку; ако во Божјиот закон се подучуваш - ќе успееш и во едното и во другото. Повеќе...

Живот без стрес

Ако разбереме што се крие зад стресот, ако ја видиме лагата, која што се крие зад него, на крајот ќе увидиме дека не постои причина за да бидеме во стрес.. Повеќе...

Митрополит Струмички Наум - Да пораснеме барем до Стариот Завет

И не само што немаат туку се и очигледна пречка за влез во Царството Небесно, и пречка да се сфати и пренесе неговата идеја и порака. Повеќе...

Епископ Тихон Шевкунов: „НЕСВЕТИ, А СВЕТИ“

Несвети, а свети. Луѓе, кои навидум живееле во нашето секојдневие, се соочувале со проблемите со кои ние се судираме, боледувале од болести од кои ние боледуваме, често осудувани од околината, а сепак, не биле секојдневни. Луѓе, кои не се на иконите, но го предавале животот од иконите во сите нивни дела, зборови, мисли. Луѓе, за кои тишината прозборила дека се свети.  Повеќе...

ГОЛЕМАТА ТАЈНА НА ДИВЕЕВО - Кој ќе доживее, ќе види

Како дополнување на оваа тајна, еве што слушнав од устата на 84-годишната игуманија на манастирот Дивеево, Марија. Бев кај неа во почетокот на 1903 година веднаш по канонизирањето на преподобниот Серафим и заминувањето на царското семејство од Дивеево. Повеќе...

Арх. Калиник Мавролеон: Монологот БОЖЈИ

 

Те гледав кога се разбуди угрово. Чекав да ми кажеш два-три збора, да се заблагодариш за се што ти се случува, да побараш мое мислење за се што треба да правиш денес. Повеќе...

За Моето име

Поуки на грузискиот Старец Гаврил Ургебадзе за последните времиња

 

„Ѓаволот има 666 мрежи. Во времето на антихристот луѓето ќе очекуваат спасение од космосот. Тоа ќе биде и најголемата замка на ѓаволот: човештвот ќе бара помош од вонземјаните, не знаејќи дека тоа се, всушност. – демони.“ Повеќе...

Взбранной Воеводе победительная