Skip to content
Премин Портал: Дома
Да за веронаука Испечати Е-пошта

 

Што лошо ќе се научи на час по веронаука? Да се биде човек, да се има морални начела во животот, да се почитуваат родителите и ближните, да се знае дека еден ден во неделата ќе треба да се посвети на Бога и на ближните наместо да биде во постојана трка по другиот бог на парите

pimen.sr5.jpgЦрквата Божја има своја мисија на земјата. Таа мисија е да го води својот народ кон спасение. За да го води верниот народ кон спасението потребно е да го едуцира, да го научи на основните христијански начела на верата. Таа тоа го прави од амвонот за време на богослужбите кога свештеникот го објаснува значењето на празникот што тој ден го славиме и дава уште некои појаснувања за верата и духовниот живот. Но, тоа допира само до оние луѓе што одвоиле од своето време да го посетат храмот и да присуствуваат на богослужбата. Поради тоа се обидуваме на различни начини да допреме до поголем круг луѓе, преку медиумите да позборуваме и дообјасниме некои работи и нешто да го поднаучиме народот Божји. Во тој правец како еден навремен и во многу земји употребуван приод во нашите размислувања одамна беа насочени кон воведувањето на веронауката во системот на образованието како начин на кој ќе може да се допре до децата и од мали нозе да им дадеме правилна и елементарна насока во верата. Но, не сите размислуваа и размислуваат така. Оттука и отпорот кој, за жал, се' уште продолжува.

Пред неколку години откако со судни маки успеавме веронауката некако да ја воведеме во образовниот систем како факултативен предмет, Уставниот суд оценувајќи го тоа како неуставно ја оспори одлуката на тогашната влада и проектот настава по веронаука неславно заврши. Од неодамна повторно се актуализира прашањето и овој пат по надминувањето на сите пречки што ја кршеа уставноста и по одличната одбрана на позицијата како предлагач, веронауката ја доби битката во парламентот и за некој ден влегува во ученичките клупи. И кога требаше да ни олесни на сите, и кога се надевавме дека конечно ќе тргне и дека нема враќање назад, а и дека ќе ни бидат благодарни сите оние генерации на кои сме им дале барем елементарни познавања од областа на верата, која кога ќе пораснат, ќе може или да си ја надградат или да ја закопаат некаде длабоко во себе, ако сакаат ќе може и да ја отфрлат или да прифатат некоја друга религија што би им дала подобри одговори на сите оние суштествени прашања со кои ќе се сретнат во животот, еве не пред едно ново искушение. Дилемата дали да се одбере веронаука или историја на религиите како изборен предмет. Велам искушение, бидејќи лесно може да се види дека кампањата против веронауката се' уште не завршила, туку дека само сменила насока. Претходниве денови слушнав на некое од нашите радија анализа во која се тврдеше дека е промашување во ова економски нестабилно време да учиме за веронаука зашто ќе ни ја предаваат добро ситуираните свештеници. Но, бидејќи свештениците се вработени во храмовите и немаат право на второ вработување, логичен е одговорот дека веронаука ќе предаваат дипломирани теолози што ќе бидат вработени преку Министерството за образование и повеќето ќе бидат од женски пол. На крајот од краиштата и да бидат свештеници, што се плашиме тогаш од нив, освен ако и самите родители не поверувале во тоа што нив ги плашеле како деца, па додека растеле, постојано слушале како им велеле дека попот ќе им ги пресече ушите ако не слушаат или дека попот е баксуз. Би споменал дека предметот историја на религии ќе го предаваат дипломирани социолози и филозофи што не мора да значи дека се и верници. И секако, најголемата замка во сето ова е дека и двата изборни предмета се едно исто. И во многу случаи во анкетите родителите се повикуваат да ја изберат демек полесната варијанта, историја на религиите, како помало зло. Како родителите одлучуваат да ги крстат своите деца, а потоа ги одвраќаат и се обидуваат да ги држат подалеку од верата за да останат само номинални христијани. По оваа логика, зошто уште на самото крштевање, наместо самиот чин крштевање, да побараат само историско образложување или историјат на крштевањето. Исто ли е да се учи математика и да се решаваат задачи што понатаму ќе ги применуваме во животот или потребно е само да се знае историјатот како настанала математиката. Или, исто ли е да се биде сликар-уметник или историчар на уметноста. Секако дека не е. Едниот ќе знае да црта и тоа да го применува во животот, а другиот ќе знае да зборува за историјата на уметноста, да биде ликовен критичар или научник. Така и со овие два предмета.

Слушателите на едниот предмет ќе ја запознаат верата и ќе знаат како да ја практикуваат, а другите ќе бидат подготвени за учество во некој квиз што ќе изобилува со прашања од областа на религијата. Или, пак, се плашиме нашите деца дека ќе станат верници. Од каде тој страв? Што лошо ќе се научи на час по веронаука? Да се биде човек, да се има морални начела во животот, да се почитуваат родителите и ближните, да се знае дека еден ден во неделата ќе треба да се посвети на Бога и на ближните наместо да биде во постојана трка по другиот бог на парите. Дека ќе научи да не лаже, да не краде, да не завидува, убива, да не прави прељуба и блуд, да научи да разликува вера од суеверие, да знае како да ја користи најчитаната книга Библијата и конечно да ја научи смислата на животот? Најголемите заталкувања на младиот човек во дрога и алкохол, произлегуваат од трагањето по смислата на животот. Ако не верувате, проверете го податокот колку млади луѓе успеале да се извлечат од канџите на ова зло преку спознавање на верата која им дала одговор токму на ова нивно прашање. Или, пак, верата е за глупавите и неинтелигентните луѓе? Треба ли да ги наброиме Ајншатјн, Њутн и други интелекти и треба ли да ги споредуваме со политичките комесари во поранешната СФРЈ кои се заложиле да се укине веронауката како назадна и контрапродуктивна. Треба ли да потсетиме дека најдолговечно царство било Источно Римското - Византија, во кое верата се практикувала и не се забранувала, а колку траеше безбожниот социјализам? Треба ли да потсетам за Тоше и за неговата вера? Треба ли да прашам дали нашите деца ќе ги подготвиме за квиз или за живот вечен?

Митрополит Европски г. Пимен

Посети:1008
 
 


Е-пошта

  Коментари (13)
1. Пратено од m, на 26-08-2008 12:58
8)
2. Пратено од Anastasija, на 26-08-2008 13:07
Otec Pimen,daj Bozhe site da kazhat DA ZA VERONAUKATA,kako izboren predmet vo obrazovniot sistem.Samo togash,Chrkvata Bozhja kje ja ispolni svojata sveta misija na zemjata,da go vodi svojot narod po patot na spasenieto i zhivot vechen.Samo na toj nachin nashite deca ke se izgradat kako pozitivni lichnosti so duhovni i moralni vrednosti i nema da zastranat po kriviot pat,koj preku porochite na deneshnoto vreme vodi kon unishtuvanje.Ne treba da se plashime deka nashite deca ke stanat vernici,naprotiv treba da se raduvame.Zarem e podobro nashite mladi generacii da gi prepushtime na opasnostite i porichite koi gi upropastuvat nivnite zhivoti.Neli e sveta dolzhnost na sekoj roditel da se grizhi za duhovnoto obrazovanie na svoeto dete a ne samo da mu ovozmozhi udoben zhivot.Da ja otfrlime dilemata okolu prashanjeto za veronauka ili istorija na religiite i odluchno da kazheme DA ZA VERONAUKATA,zoshto ako se zaprashame dali sakame nashite deca da gi podgotveme za kviz ili za vechen zhivot,sekoogash treba da se opredelime za vtorata alternativa. Samo toa e vistinskiot i pravilen izbor.Pozdravi do vladikata PIMEN i samo prodolzhete taka,so BOZHJA pomosh.+++
3. Пратено од крчовски, на 26-08-2008 19:22
AMIN OTEC!
4. Пратено од ристо, на 26-08-2008 21:32
‘‘Под воспитување на децата подразбирам не само грижа да не умрат од глад,за тоа многу јасно зборува самата природа.Јас зборувам за грижата душите на децата да се образуваат во добродетели и побожност,што е свештен долг,кој не можа да се прекрши а да не се направи извесен вид на детеубиство‘‘ св.Јован Златоуст.
5. Пратено од Scout, на 26-08-2008 21:59
Отец, многу ми се допаѓа како ги пишувате вашите колумни. Реални се, практични и погодуваат право во сржта. Се надевам ќе пишувате уште долго време, за доброто на сите. 
 
Што се однесува до темата, луѓе се прават од мали деца. Што подоцна се почне, тоа потежок и подолг ќе биде процесот. 
 
Тажно е што 99% од родителите велат дека му посакуваат се` најдобро на своето дете, а му го одземаат правото на царство небесно! 
 
Ме инетерсира дали некој може да ми даде информација, дали имаме духовници специјализирани за детска психологија? Или некој кој има намера да се специјализира во таа област? 
Друго, посетителиве на сајтот кои имаат деца, од која година почнувате да ги носите децата на исповест кај духовник? Според вашето искуство, како реагираат децата? 
 
Ви благодарам.
6. Пратено од bazuzu, на 26-08-2008 22:29
tose? politicki potez za kraj.
7. Пратено од Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете , на 27-08-2008 13:14
BLAGOSLOVI NE VLADIKO.I MOLIGO GOSPOD DA IM GI PROSVETLI DUSITE NA SITE ONIE KOI SE SPROTIVSTAVUVAAT A DLABOKO VO SEBE ZNAAT DEKA GRESAT. 
POLESNO E DA SE BIDE ROB NA GAVOLOT OTKOLKU DA SE ZIVEE SVETOVNO. 
TESKO E DA SE ODOLEE NA ISKUSENIJATA A USTE POTESKO DA SE POKAJAT I DA NE SE ISPOVEDAAT. 
SE DODEKA NE SE OSETI MIROT BOZJI KOJ POMAGA KOGA NIKOJ DRUG NEMOZE. 
SAMO SO POMOS NA VERATA MOZEME DA SE SPASIME OD SITE ISKUSENIJA I DA SE OBIDEME DA VODIME MALKU POSMIREN ZIVOT VO OVA BURNO VREME POLNO SO ISKUSENIJA I PREDIZVICI. 
ZA ZAFATENITE RODITELI KOI VO DENESNO VREME NEMAAT VREME NI EDEN OBROK NA SOPSTVENOTO DETE DA MU PRIGOTVAT A KAMO LI DA NAVLEZAT VO NEGOVATA DUSA I DA ZNAAT STO GO IZMACUVA NASUSNA E POTREBATA OD VERONAUKA. 
MNOGU POLESNO KE BIDE ZA ZAFATENITE RODITELI SO POMOS NA ISKALENITE TEOLOZI DA VOSPITAAT EDNO ZDRAVO DETE KOE KE VERUVA VO SVOJOT BOG,OD KOE PODOCNA KE MOZE I TIE PONESTO DA PODNAUCAT. 
ZA MNOGU GODINI UTRESNIOT PRAZNIK NAS VLADIKA PIMEN.AMIN.
8. Пратено од Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете , на 28-08-2008 14:21
CESTIT PRAZNIK DRAGI HRISTIJANI!ZA MNOGU GODINI DA NIE PRAZNIKOV! 
DA ZA VERONAUKATA! 
ZOSTO SAMO TAA MOZE DA NE SPASI OD SITE PREMREZIJA I ISKUSENIJA! 
OPIENA SUM OD RADOST STO DOBIV PORAKA OD MOJOT DUHOVEN OTEC KOJ ME VODI NIZ ZIVOTOT! 
SAMO TOJ ZNAE KOGA PAGAM DA MI PODADE RAKA.SAMO TOJ ZNAE DA GI ISCELI MOITE RANI ZA KOI NAVIDUM NEMA LEK I SPAS. 
SAMO SO VERA,NADEZ I LJUBOV KON NASIOT BOG VOZVRATENA PREKU NASITE DUHOVNI OTCI KE MOZEME DA SE SPASIME. 
NIEDNA RADOST NE E POGOLEMA OD TAA KOGA STE BLISKU DO BOGA. 
POZDRAV I SE NAJDOBRO.
9. Пратено од cuci, на 29-08-2008 15:07
da kazuvas otec poveke, i se poveke da im gi otvoras ocite na slepcite nasi, za Gospod Bog da im dade vreme da si gi spasat dusite, no i jas eden od niv, oti Bog e Slovo koe izleguva preku tebe.
10. Пратено од Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете , на 06-09-2008 07:29
ZA ZIVOT VECEN.
11. Пратено од Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете , на 08-09-2008 22:55
+++Da za VERONAUKATA+++NEKA VI E CESTIT IMANDENOT CENET VLADIKO I USTE MNOGU GODINI POD VASE VODSTVO;NA TRNOVITIOT PAT DO CARSTVOTO NEBESNO + BLAGOSLOVITE Oce,i Molete se za nas gresnite+++
12. Пратено од Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете , на 08-09-2008 23:19
ispraka:IMENDENOT VAS CENET VLADIKO-NAS GOLEM PRAZNIK
13. Пратено од mimi, на 09-09-2008 07:49
Za mnogu godini pastiru nash Pimenu!!!

Внеси коментар
  • Ве молиме внесениот коментар нека се однесува на објавата.
  • Коментарите со лични вербални напади нема да бидат објавени.
  • Не користите коментари за рекламирање на вашата страна. Истите ќе бидат избришани.
  • Само кликнете на *Refresh* копчето од вашиот прелистувач за нов безбедносен код.
Име:
E-mail
BBCode:Web AddressEmail AddressBold TextItalic TextUnderlined TextQuoteCodeOpen ListList ItemClose List
Коментар:



Сакам да бидам известен/а по email за коментарите на оваа објава

 
Оцена од корисниците: / број на гласови: 22
од 1 до 5  
< Претходно   Следно >

Online разговори

Анкета

Изградба на црква на плоштадот во Скопје?
 

Пребарување

Последни коментари

Акатист кон Семоќниот Бог, кога сме во духовно безсили...
neka Bog ni prosti i bide...
01/12/08 19:33 Повеќе...
Од karolina

Поуки
PREKRASNI POUKI KOI, DOKO...
01/12/08 17:37 Повеќе...
Од MIHAIL

Тома Хопко - ПРЕИСПИТУВАЊЕ ПРЕД ИСПОВЕД
Thomas Hopko, ne e nitu T...
01/12/08 16:02 Повеќе...
Од lelo

ЕДУКАТИВЕН ВЕБ САЈТ ЗА ДЕЦА
dino e najdobar od sit...
01/12/08 14:58 Повеќе...
Од ana

Тома Хопко - ПРЕИСПИТУВАЊЕ ПРЕД ИСПОВЕД
me zbuni komentarot na le...
01/12/08 12:11 Повеќе...
Од suska

Зошто Христос ја проколнал смоквата?



 

Веронаука ќе нè спаси од паганство и суеверие

Повеќе...

 

Поуки

И затоа брате мој, не барај ништо друго во молитвата, освен покајание.
Повеќе...

RSS Линкови

Преземете RSS :

Пријатели












Сè што е соединето со Бога, спасено е

Православен календар

01/12/2008 - понеделник

Светиот маченик Платон;
Светите маченици Роман и Варул;
Божикен пост
(строг пост)

Православен календар за овој месец - МПЦ

НИКОДИМ СВЕТОГОРЕЦ- НЕВИДЛИВА БОРБА


Ние не судиме правилно, зашто не ја гледаме длабочината на нештата, туку на прв поглед, судејќи според надворешноста, се исполнуваме со љубов или со омраза ...
Повеќе...

Житие на светиот Епископ Велички Гаврил Светогорец


Во Света Гора Епископот Гаврил бил во мошне незавидна положба, од причини што политичката состојба во Грција тогаш била проблематична. “...
Повеќе...

СЛОВО ЗА МАЛИТЕ ДОБРИНИ


Обично човек смета, дека Творецот од него изискува значајни дела, потполно самооткажување, сецело уништување на неговата само-личност...
Повеќе...

Свети Ефрем Сирин - Злоречието и злоречивите


... Блажен и преблажен е оној кој не го повредил својот јазик преку озборување против ближниот, кој преку својот јазик не го осквернил своето срце... Повеќе...

+Митрополит Методиј - Постот има подлабоки корени од новогодишните лумпувања


.. Духовната и телесната подготовка, преку пост и молитви, за празнување на Рождеството Христово - Божик кај нас има многу подлабоки корени и повеќевековна традиција отколку таканаречените традиционални новогодишни празнувања ... Повеќе...

Старец Порфириј - Подвижник на љубовта


– Една непостојана душа
Понекогаш неволјата беше подлабока, а наоѓањето на излезот не беше просто прашање на правилно решение на некој надворешен проблем,...
Повеќе...

ЗА ОБРАЗОТ И ПОДОБИЕТО БОЖЈО ВО ЧОВЕКОТ (II)


...Сите три Лица на Бог Троица учествуваат во делото на очовечувањето, секое во својството на своето Лице. Отецот останува Оној Кој родил и Кој раѓа, Синот се раѓа, Светиот Дух дејствува...
Повеќе...

Свети Филарет Московски - За разни прашања од духовниот живот


...„На затворена врата се чука со молитва. Со совети може да се влезе само на отворена врата. ...
Повеќе...

Отец Тадеј:


..." -Што е најважно во духовниот живот?
- Најважно е, мислам, чувањето на срцето во мир. Не се вознемирувајте по никоја цена. Во срцето треба да владее мир, тишина, молчење, тихување.

Повеќе...

Православни Цркви во светот


...„The Portaitissa, or Keeper of the Gate, icon is from the monastery of Iviron on Mt. Athos.
Повеќе...


Едукативно