Во манастирот на Покров на Пресвета Богородица во Водоча
Денес, на празникот на Преображението Господово, Митрополитот Струмички г. Наум отслужи Божествена Литургија во манастирот на Покров на Пресвета Богородица во Водоча. Толкувајќи го денешното евангелие Владиката ни објаснуваше дека денешниот празник во суштина не е преображение на Господ туку преображение на Апостолите. Верниот народ на Литургијата се причести со Светите Христови Тајни.
Извор: МПЦ
Избор од коментари:
16. Пратено од присутен, на 21-08-2008 22:47
Владиката најнапред го праша собраниот народот, кој празник се празнува. Тој рече дека сите ќе кажеме преображение Господово и веднаш ќе погрешиме. Потоа ни објасни дека: станува збор за промена и преображение што им се случува на Апостолите, бидејќи што може да Му се додаде на Оној во Кого пребива сета полнота на Божеството телесно?!
Затоа овој празник во суштина не е преображение Господово, туку преображение на Апостолите. Апостолите добиле дар да можат да ја видат Божествената светлина. Толку се преобразиле, обожиле, не само со духот, туку и со телото, така што и со своите преобразени телесни очи можеле да Го видат Христос во несоздадената светлина. Тоа е возможно само на третиот степен од духовниот развој, на кој преку обожувачката благодат се гледа Божествената несоздадена светлина со преобразените телесни очи.
На обожувачката благодат ѝ претходи просветлувачка и очистителна. На третиот степен се стигнува, но многу ретко – по еден од секоја генерација. Еве, и Господ од 12-те веќе избрани ги повикува само тројцата – Петар, Јаков и Јован. Значи од избраните – избрани! Ги повикува на Тавор – на Висока гора, што значи на врвот од Високата гора на добродетелите.
Владиката рече дека уште една работа му го привлекува вниманието во ова евангелие: Петар доби дар на преображение, тој ја гледа со телесни очи несоздадената светлина, но и после тоа се одрекува од Христос. Значи, и после благодатта се можни падови и повторно покајание. Дадена му е благодат, но на некој начин мора да ја одработи. Тој го поминува патот на искушенијата, падот и покајанието и на крајот се удостојува со маченичка смрт, со која и го оправдал дарот на обожувачката благодат.
Преображението е секогаш дар, но од нас се бара да се потрудиме, со својата слободна волја да вложиме напор како би го стекнале тој дар. Тоа и не може така да се каже, но сепак, ќе кажеме да биде разбирливо на нашиот човечки јазик: благодатта треба да ја заслужиме, да ја заработиме, иако всушност никогаш не можеме да се удостоиме за неа и секогаш е таа само дар. Затоа и ние се молиме помилуј ме, значи ја бараме Божјата милост. И на степенот на обожување исто така велиме помилуј, зашто никогаш не можеме да станеме достојни за дарот на благодатта.
На почетокот ни се дава благодат, а потоа таа се повлекува и доаѓа период кога треба да се потрудиме со своја волја. Кога влегуваме во Црквата постои прва благодат и сѐ изгледа лесно, потоа благодатта се повлекува, а ние треба да се потрудиме (покажеме). Исто е и покасно, се дава дарот на умносрдечната молитва, а потоа мора да се потрудиме да ја задржиме, така и на степенот на обожување – прво благодат, а потоа наш труд, трпение. На тој начин Господ не учи како да станеме деца Божји, а не наемници или робови.
P.S. Толку одприлика запамтив.
+++
38. Пратено од lpa, на 23-08-2008 03:18
eh da imavme gradi kako planina, i shaki kako dve, pa udri, tupaj. koj rekol poubavo i na kogo zborot mu e prav po blagoslov.
Ja zaboravivte Evharistijata koja bila najvazna toj den, na toa mesto. Ni besedata, a nitu vasite mislenja za nea.
Koj slusna slusna, koj ne - procita. Besedata ne bila kazana za da se nadmudruvate vie so natemagoto(citaj, sami so sebe), tuku za da ja ponesete so sebe i vo sebe.
A sobirot ne bil za da se kaze a nitu cie beseda. Tuku da se vozglasi Evharistija.
39. Пратено од со други очи, на 23-08-2008 12:47
Немојте сега да го одделуваме принесувањето на Евхаристијата, иако тоа е главното, од толкувањето на Евангелието затоа што се работи за полнота на светотаинската структура и доживување на св. Литургија, на Домостројот на спасението. Тоа е исто како да се каже дека Христос дојде, направи што направи и не рече ниту еден збор. Затоа и го читаме Евангелието на св. Литургија, како и да се осигураме од неграмотни свештенослужители. Едното е храна за севкупната личност (и душа и тело), а другото е исто храна но малку посебно за умот. И двете се благодат. За правилно духовно растење и двете се потребни, а особено е потребно словото на почетокот од духовниот живот. Па, и така најпрвин го слушаме и го прифаќаме словото, а потоа се причестуваме, и историски и литургиски и лично и соборно. Во таа смисла и дијалогот врз основа на толкувањето е легитимен. Нелегитимни теолошки се антрополошкиот минимализам и дуализам, продукти на рационализмот и гледањето со 'после пак со овие очи'.
1. Пратено од
Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете
, на 19-08-2008 18:26 So golema pocit kon dedo Naum,kako i kon site negovi ceda,me raduvaat site informacii koi doagaat od nivnata Eparhija i posiroko.Sakam da se obratam do dedo Naum po pismen pat,pa ve molam da mi go dadete negoviot E-mail ako go ima.Blagodaram odnapred.
2. Пратено од maja, на 19-08-2008 21:30 Pisete na ovoj e-mail
Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете
Mislam deka ke mozat da vi kazat koj e e-mailot na Dedo Naum.
3. Пратено од ???, на 19-08-2008 21:42 Mozhe da se doobjasni malku besedata???
4. Пратено од B., на 19-08-2008 23:09 Obratna perspektiva?
5. Пратено од С.,, на 19-08-2008 23:56 Еве и Лоски кажува нешто такво: "Преображението не беше некаков феномен, ограничен во времето и во просторот; за Христа во тој миг не настанала никаква промена, нити во Неговата човечка природа, туку промена настанала во свеста на апостолите, на кои за некое време им било дадено да Го видат Својот Учител онаков каков што беше, светлејќи во вечната светлина на Своето божество.”
6. Пратено од ANASTASIJA, на 20-08-2008 14:48 PRKRASNA BESHE ARHIEREJSKATA BOZHESTVENA LITURGIJA SHTO JA OTSLUZHI NASHIOT POCHITUVAN VLADIKA NAUM,KAKO I BESEDATA SHTO JA ODRZHA, NA PRAZNIKOT PREOBRAZHENIE HRISTOVO VO MANASTIROT SVETI LEONTIJ VO VODOCHA.BESEDITE NA OTEC NAUM SE SEKOGASH POUCHNI I KORISNI ZA NASHIOT DUHOVEN ZHIVOT.MU BLAGODARIME ZA NEGOVOTO POUCHUVANJE VO VERATA I SEKOGASH SE RADUVAME NA NEGOVOTO PRISUSTVO NA LITURGIITE VO CHRKVITE I VO MANASTIRITE.FALA MU NA BOGA SHTO NI ISPRATI VO NASHATA EPARHIJA TAKOV GOLEM DUHOVNIK,KAKO ARHIPASTIR NA DUHOVNATA PASTVA,KOJA JA VODI PO VISTINSKIOT PAT NA SPASENIETO.+++
7. Пратено од Preminportal, на 20-08-2008 15:01 До Анастасија, Ве молиме не ги пишувајте Вашите постови со големи букви.
8. Пратено од Zore, на 20-08-2008 19:36 Do Preminportal: Dali imate sliki i video snimka od liturgijata odrzana vo manastirot posveten na Svetoto preobrazenie na nasiot Gospod Isus Hristos vo Krusevo?
9. Пратено од ???, на 21-08-2008 07:11 Nema takov koj saka da ja raskazhe besedata?
10. Пратено од mirjam, на 21-08-2008 09:57 Izgleda site na Liturgijata doziveale Preobrazenie, nie ostanatite koi ne bevme - koga ke bideme povikani na Gorata togash
11. Пратено од
Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете
, на 21-08-2008 10:24 Koj pee na...ako ne e tajna. Mi zvuchi mnogu poznato no... Gospod neka ne pomiluva site ! Pozdrav
12. Пратено од Присутен, на 21-08-2008 11:52 Пее отец Јаков
13. Пратено од
Оваа адреса на е-пошта е зашититена од спем-ботови, потребно е да го вклучите Javascript-от за да ја погледнете
, на 21-08-2008 14:10 Dear Присутен, blagodaram mnogu za info...ti posakuvam se najdobro! SALUTE
14. Пратено од m, на 21-08-2008 14:25 prekrasno, mnogu ubava komunikacija, vistinski ceda vo Hrista, ve pozdravuvam
ps Preobrazenie si go smetam za licen praznik togas nekako mi pocna duhovnata preobrazba, slava Mu na Boga
15. Пратено од присутен, на 21-08-2008 15:28 Јас би пробал да ја прераскажам беседата на дедо Наум, ама малку попосле. Прво да ја спојам малку
Ние не судиме правилно, зашто не ја гледаме длабочината на нештата, туку на прв поглед, судејќи според надворешноста, се исполнуваме со љубов или со омраза ...
Повеќе...
Житие на светиот Епископ Велички Гаврил Светогорец
Во Света Гора Епископот Гаврил бил во мошне незавидна положба, од причини што политичката состојба во Грција тогаш била проблематична. “...
Повеќе...
СЛОВО ЗА МАЛИТЕ ДОБРИНИ
Обично човек смета, дека Творецот од него изискува значајни дела, потполно самооткажување, сецело уништување на неговата само-личност...
Повеќе...
Свети Ефрем Сирин - Злоречието и злоречивите
... Блажен и преблажен е оној кој не го повредил својот јазик преку озборување против ближниот, кој преку својот јазик не го осквернил своето срце... Повеќе...
+Митрополит Методиј - Постот има подлабоки корени од новогодишните лумпувања
.. Духовната и телесната подготовка, преку пост и молитви, за празнување на Рождеството Христово - Божик кај нас има многу подлабоки корени и повеќевековна традиција отколку таканаречените традиционални новогодишни празнувања ... Повеќе...
Старец Порфириј - Подвижник на љубовта
– Една непостојана душа
Понекогаш неволјата беше подлабока, а наоѓањето на излезот не беше просто прашање на правилно решение на некој надворешен проблем,... Повеќе...
ЗА ОБРАЗОТ И ПОДОБИЕТО БОЖЈО ВО ЧОВЕКОТ (II)
...Сите три Лица на Бог Троица учествуваат во делото на очовечувањето, секое во својството на своето Лице. Отецот останува Оној Кој родил и Кој раѓа, Синот се раѓа, Светиот Дух дејствува... Повеќе...
Свети Филарет Московски - За разни прашања од духовниот живот
...„На затворена врата се чука со молитва. Со совети може да се влезе само на отворена врата. ... Повеќе...
Отец Тадеј:
..." -Што е најважно во духовниот живот?
- Најважно е, мислам, чувањето на срцето во мир. Не се вознемирувајте по никоја цена. Во срцето треба да владее мир, тишина, молчење, тихување.